poljskom kućicom; o zečiću, što se digao na stražnjim nogama i gleda u starca, koii ide izdaleka. Ja sam samo slušao i pričinialo mi se, da mi avdar govori još uvijek, što on sve vidi i čuie u Nerezinama; a njegovo je pričani e meni sada razumlji'ije, i ako ne bih znao reći, što je baš kazao. Gledao sam samo u nj, kad on pogleda na zid i gurne me laktom, ne prestajući da svira. Na rubu zida stajala je zmiia i gledala u nas. On poče svirati j oš tiše i na prekid, uz sve d uže stanke. Ne znam, je l' to bio puki slučaj ili se meni samo pričinjalo: ali je ona stajala da sluša, netom bi svirka započela; a kad je svirala šutjela, zmija je polako silazila na. zid. Starac je sada samo otkad dokad izbacivao po koji zvuk. Guja dopuza do mlijeka, popi nekoliko kapi; uđe u vodu. Šalta nadme obraze i zasvira jače, hitro i veselo. Kao da potiče guju, da zavijuga u vodi po ritmu njegova sviranja. Iona stade da se hitrije kreće. Ali joj je kamenica bila preuska. Opet se ukoči, digne malko glavu iz vode; zagleda se u svirača. Stajala je tako prilično dugo. Kad on prestade, guja izađe iz kamenice. Ja pružih ruku. - Ne! šanu mi starac. To je još prerano. Kao da ju je moja kretnja zbilja preplašila. Ona se poče penjati. Pođe polako preko zida. -
17-
