On ne odgovori. - Pa gdje je ona? - Gdje je? Eh, pa šta ćete, kad je bila sva gnjila, sva trula. Zato J ju je i kupio. On hoće gnjile lađe. Je li, čudan kupac! Zdrave pare za trule barke . .. A onda: detto, fatto! Doveo sanl momke. Odvezuj. Digni jedra. Zora je. Putujmo. A ti, Žepo, zbogom! I pozdravi mi gospodare ... Eto, tako Vam je to bilo. - Al Ona? Ona? - A, zar ona, koja bi htiela kupiti ljudima dušu za čašu vina? Ode i! ona lađom. - A kamo? - Briga mene, kamo! Nisam ni pita . - A šta sada, Žepo? - A šta sada? A šta sada? - viknu on ljutito: kao da sam mu ja nešto skrivio. Vraćam mu svo, što sam na njemu u pedeset godina zaslužio. Evo, na! J on baci srdito lulicu u more pa se dignu ode. Ne vidjesmo ga više u luci.
1
Al ja nisam nikad bacio, u more zaboravi voju uspomenu na Boginju. Ona je i sada živa u meni. I svaki put, kad klonem na putevima, po koii.ma se već dugo I lomim, ja se najedamput dignem, jer mi se pričinja, da sam iznova ugledao bijelo grlo Boginje, uzdignuto da pije vodu, crpljenu iz nlalog zdenca uz kućicu moga oca. ~
136-
I
