Već godine 1597. udare Uskoci na grad Rovinj
u Istri, porobe jednu veliku mletačku ladju i otmu
desetak manjih, koje bijahu nakrcane robom u
vrijednosti od milijun kruna. Medjutim uze nasto-
jati tadanji senjski biskup Rabljanin Mark Antun
de Dominis, da izravna spor, i to po želji pape
Klementa VIII., koji se u istom poslu obratio na
nadvojvodu Ferdinanda u Grac i kralja Rudolfa
u Prag. Biskup podje u tu svrhu koncem 1598.
u Grac i Prag, te uze oba dvora nagovarati da
ukrote Uskoke i sklope mir s Venecijom, što će
najlakše tako polučiti, ako ih odstrani iz Senja
u Otočac, Prozor i Brinje a obranu primorja
pako neka prepuste — Veneciji.1 Podjedno uze i
papa nagovarati kralja Rudolfa, da odstrani Uskoke
iz Senja, ali stvar je bila ipak toliko providna,
da se na taki prijedlog nije moglo pristati, već se
jedino po želji Rudolfovoj imalo na gradačkom
dvoru uznastojati, da što prije dodje do mira
s Mlečanima.
U tu svrhu imenova nadvojvoda Ferdinand
za uskočke poslove svojim komesarom kranjskoga
vicedoma Josipa Rabattu, rodom iz Slo-
venske Gorice, koji je nekoć bio poslanik Ferdi-
nandov u Veneciji, pa tako imao dosta iskustva
za pregovaranje s Venecijom. Nadvojvoda je dao
svomu komisaru slijedeću instrukciju, na osnovu
koje je imalo doći do izmirenja : 1. Uskočke po-
glavice biti će kažnjene smrću ; 2. svi Dalmatinci
________
1Biskup, inače još poznat i kao beznačajnik, očito bijaše u plaći mletačkoj. Gl. o njemu radnju Ljubićevu, Rad jugosl. akad. vol. X.
Stranica:Hrvatska povijest (1908).djvu/96
Ova stranica je ispravljena