Kapetan mu odgovori, da Uskoci napadaju Turke
s kojima da je Ferdinand u ratu, pa da ih s toga
nema razloga da kazni. No Canale se nije time
zadovoljio, već 24. novembra 1557. zapriječi ulaz
u senjsku luku, dok se signorija obrati Ferdi-
nandu tužbom na kapetana, tobože kao na glavnog
krivca. Ferdinand upravo zabavljen njemačkim
protestantskim poslovima u toliko zadovolji Mle-
čanima, da je senjskog kapetana i potkapetana ot-
pustio, te obećao, da će dati spaliti uskočke barke.
Kad uslijed toga Uskoci uvidješe, da imadu u Mle-
čanima glavne dušmarie svoje, stanu napadati nji-
hove ladje, u kojem se poslu osobito istakoše fran-
kopanski podanici u Ledenicama i zrinski u Bakru i
Bakarcu. Mlečani se potom obrate na bana Jurja
Draškovića, ali taj im 23. oktobra 1567. odgo-
vori, da u toj stvari ništa ne može, jer senjskom
kapetanijom ne zapovijeda on, nego nadvojvoda
Karlo, brat kralja Maksimilijana.
Medjutim plane 20. marta 1570. rat izmedju
Mlečana i Turaka radi otoka Cipra, koji potraja
sve do 7. marta 1573. Za toga rata učiniše Uskoci
Mlečanima i opet znatnih usluga udarajući na
Turke naročito u Dalmaciji. No kad nastupi mir,
onda se ponovno skobiše Uskoci i Mlečani radi
Turaka. Na sam Božić 1573. uhvate Uskoci jednu
mletačku trgovačku ladju kod otoka Mljeta, te je
porobe i odvedu u Senj. Radi toga došlo je do
tužbe u Beču, poslana bi komisija, da sve izvidi i
štetu mletačku nadoknadi, no konačno ostade sve,
kao što je bilo. Dapače Uskoci dodjoše u spor i
s Dubrovčanima, jer ovi su kao tobožnji podanici
Stranica:Hrvatska povijest (1908).djvu/94
Ova stranica je ispravljena