bijaše po jednoglasnom sudu svih magjarskih po-
vjesničara, najumniji ugarski državnik
sviju vremena.1
Posljedice ovoga nesmotrenoga čina brzo se
pokazaše. Prvo je bilo, da je sultan naložio Mehmed-
paši Sokoloviću, da opet započne rat, u kojem
Hrvati doduše pobiše Turke kod Vinice u Zagorju
(ljeti 1553.) i slavno obraniše Siget (1556.), no ipak
izgubiše Viroviticu (u augustu 1552.), Čazmu
(u nov. 1552.), Kostajnicu (16. jula 1556.) i Novi
na Uni (u julu 1556.). Pored ove nedaće u Hrvatskoj,
propadoše i u Erdelju sve osnove Ferdinandove,
dapače po smrti svoje majke Isabele (15. sept.
1559.) postade Ivan Žigmund Zapoljski
(1559. — 1571.) jedinim gospodarom Erdelja i Za-
tisja, te uzme naslov ugarsko-hrvatskoga kralja,
dašto plaćajući sultanu danak. Sve to prisili Ferdi-
nanda, da je i opet uzeo kod Sulejmana po pose-
bnim poslanicima svojim moliti mir. Iza teških muka
konačno je došlo do osam godišnjega primirja (1.
juna 1562.) suglasnog s onim od god. 1547.
U doba ovih posljednjih turskih bojeva bijaše
banom hrvatskim Nikola Zrinski (1542. —
1556.). Kao takav dobije on nakon izumrća porodice
Ernušta 12. marta 1546. čitavo Medjumurje
_______
1 Nevinost njegova danas je već jasno dokazana. Eto kako se o tom izražava austrijski historik Huber : „Eine genaue und ruhige Prüfung sämlicher Handlungen des Bruders Georg führt zur Überzeugung, dass derselbe einem falschen Verdachte zu Opfer gefallen . . . Daher ist diese blutige That vom sittlichen Standpunkte
aus im hohen Grade zu bedauem". (Gesch. Österreichs.
Vol. IV. Gotha 1892. pg. 171.)
Stranica:Hrvatska povijest (1908).djvu/34
Ova stranica je ispravljena