Dokle jesam mlada bila,
znala san si ugoditi,
osebujno veselila
gusto drage preminiti.
Ne htih vnoge ni gledati
ki mi verno prislužahu,
nego želih prebirati
ki bahato koračahu.
Sada pako, da ostarih,
zaman mi je žalovati;
za što prvlje ja ne marih,
sad bih rada kupovati.
Dokle imah ja cvatuću
u obrazu lipost, gladkost
ter si ćutih još goruću
u naturi friškost, mladost,
onda vnogo nis hajala
nit gospodu nit dvorane,
nego raja spoznavala
pope, fratre i katane.
Sada pako sidi lasi
vnogo skerbi znaju zavdat,
ar se nikdor ne oglasi
s kim bih mogla kaj izpravdat.
