Sliši me tužice, uresna ma kruno

Sliši me tužice, uresna ma kruno autor: Šiško Menčetić

68. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika. Akrostih Šišmundo.

Sliši me tužice, uresna ma kruno,
   u kojo' ružice na ličcu cti puno.
Jelinka kad stigne pas da mu smrt zada,
   človiku dobigne ter mu se smiljen da;
zač mni bit ubranjen oda psa nemila,
   a bude izranjen ljutostju od strila.
Meni se godi tak' kad na smrt dotira
   ljubav jur moj žitak ter da ga razdira:
utečem vas on dan prida te umiljen,
   mneći bit slobodan, a budem ucviljen
nalipom ljuveno, prid kojim trnu sve
   kolikrat rumeno obrneš ličce tve,
da mene ubiješ jakino lovac zvir.
   Da mi svit daruješ, ne bi mi veći mir,
odko mi neć vavik slobodit mladosti
   ni mi ćeš dat za lik ke godi radosti.