Sličniju pod nebi, vilo, stvar ne vime

Sličniju pod nebi, vilo, stvar ne vime autor: Šiško Menčetić

98. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika.

Sličniju pod nebi, vilo, stvar ne vime
   negoli gdi tebi Dražica jes ime;
   ako se još smije, ružice, reć ovoj,
   veće zna od zmije tko t' ime stavi toj.
Zašto si sva draga, zašto se sva ljubiš,
   zašto si sva blaga ter medu slas gubiš;
   zašto si još draža ner zdravje i rados:
   zatoj me poraža anđelska tva mlados.
Ter kako ljuvena i mila viditi,
   također skrovena imaju sliditi:
   također za službu on će raj izdvorit
   tko s tobom u družbu bude se satvorit.
Ako mi što veliš da sudim iznenad,
   ter ako znat želiš, ovi sud sliši sad:
   prisvitlo sunačce, narav taj stavi red
   da kaže srdačce rič, obraz i pogled.
A pak vas grad zvoni od tvoje dobrote
   i da s' ti cvit oni od rajske lipote,
   ter imaš velik glas, ima bit veći stvor,
   ima bit veća slas tvoj slavni razgovor.
Zatoj mi dar jedan, gospođe, dopusti, -
   da budem ja vrijedan tvoj celov od usti,
   da budem dostojan razgovor, vilo, tvoj.
   Inako pokojan neće bit život moj,
inako umiram i moja svis vene,
   dokli te poziram daleč ja od mene.
   Čin' da se u tvoj kril život moj ugleda,
   ako ćeš ljuven stril da meni smrt ne da.