Slatki moj Izuse, tač svrúći svis moju

Slatki moj Izuse, tač svrúći svis moju autor: Šiško Menčetić

505. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika.

Slatki moj Izuse, tač svrúći svis moju
   da vazda u suze razmišljam smrt tvoju;
   da život i pamet razbira dovika
   kako si ti raspet za mene grješnika.
Zatoj se umolit daj, slatki Izuse,
   daj da se ja prolit vas budem u suze;
   daj srcem da plaču dan i noć, hip i čas,
   dokli se oplaču od zloba mojih vas,
koje su tolike, koje su brez broja,
   kojim nać prilike ne more svis moja.
   Dodijah sam sebi, zgubih sve ufan'je,
   negoli u tebi, koji s' me uzdan'je:
zašto krv prolita ka za me bi, Bože,
   sve zlobe od svita oplákat jur može.
   A zatoj, gdi leži mâ pamet studena,
   gorko ju razdeži tva iskra ljuvena,
da plaši, da bijesni za tvojom prijazni,
   za tvojom ljubezni, Izuse prikrasni,
   koji si dobar vas, koji s' vas dobrostiv,
   komu se daje glas da si sam milostiv,
da si ti sam sladak, da si sam medveni;
   ti s' ljetnji moj hladak i živac studeni,
   koga se opiti bez mire želime,
   opivši vapiti dan i noć tve ime.
A zatoj ozovi momu se životu,
   misal mi ponovi za tvoju dobrotu,
   za tvoju boljezan koju si oćutil
   za našu ljubezan, odkle se s' uputil.
Jošte se togaj rad molju ja ljuveno,
   satri me srce sad, koje je kameno,
   neka te ja želim, neka te ja slavlju,
   neka se ja velim tvoj, zovem i pravlju;
i neka ja tebe u mukah sadružu,
   koji si sam sebe za me dal i dušu.
   Za mene grešnika na križ se s' dal propet,
   ljubavi velika! Opoj mi tač pamet,
opoj mi tač dušu, da ina sva tlaču
   a tebe da služu, a tebe da slaču;
   da ljubim ja tebe veće ner sam sebe,
   i neka sam sebe razapnu za tebe.