Jest! Zato smo tu,
Da njivu nam svu
Sȃd pokrije čarobna granja,
I dušu da sivu,
Ko zlatom kadivu,
Preplètēmo nitima sanja.
A tužan, tko nema
Još kuta, gdje dr'jema
Bol, iz kog ta žica se suče,
Pa dušu, što hlepi,
Što bjesni, što strepi,
Zemàljskijem drumima vuče!
Jest, za nas je san!
Jer sanja je dan,
A java je noć, što nas mori,
Noć, koja će minuti,
Kad posvud će sinuti
Sjaj sunca, što u snu nam gori.
O, duše vi žarke,
Sve prastare varke
Iz vašijeh ograda ganjajte!
Visoko se propnite,
Na zv'jezde se popnite
I sanjajte, sanjajte, sanjajte!
Intima, Zagreb, 1915.
Eterika, Zagreb, 1947.
