Sâm se sam ja zabil jes' li ti on cvitak

Sâm se sam ja zabil jes' li ti on cvitak autor: Šiško Menčetić

340. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika. Akrostih Šišmundo.

Sâm se sam ja zabil jes' li ti on cvitak
   komu sam izrabil na službi vas žitak,
jer viđu gdi ljepos ponosiš od mene,
   ter srci mom krjepos i život vas vene.
Spomen' se u sebi kad reče: "Dokli sja
   sunačce na nebi, tvoja ću biti ja!"
Mnjah prî ću sčekati skončan'je od sebe
   negli ću plakati ovakoj za tebe.
Vim da će me rane žalit svak ljuveni,
   videći da brane oči se tve meni;
ner kad me pogledaš kako stvar tuđu prem,
   milos mi li ne daš ter tužan zatoj grem.
Da smišljaš ljuven trud ki paću svaki hip,
   rekla bi: "Prav je sud dat sluzi pozor lip."
Oh, ali ne haješ ognjeni on pakal,
   ter još trud zadaješ ki me je razmakal?