Phili draga, kak raduju,
v prsih tvojih preigruju
golubice belosnižne,
u vridnosti slavne, višne.
Vposred kojih procvativa
dična roža rumeniva,
tebi dajuć ljubeznosti,
sebi pako nasladnosti.
Bar slobodno, ah, rožica,
med vsim cvitjem ti kraljica
sad se moreš nazivati,
nikdar bolje prebivati.
Jer u nadrih položena,
dragim kinćem odičena,
jedne dive vživaš lipost,
živa sunca pravu svitlost.
Oh, da b' bilo kad sujeno,
s tobom zminit dopušćeno,
hotil bih se srićan držat,
u blaženstvu takvom ležat.
