Razgovor ugodni/Pisma od Pavlimira

Razgovor ugodni naroda slovinskoga — Pisma od Pavlimira.
autor: Andrija Kačić Miošić

Pisma od Pavlimira.

Ljuto cvile slovinska gospoda,
kako cvile, do neba se čuje;
dozivlje ji vila iz planina
ter je njimam tiho govorila:

“Što cvilite, slovinska gospodo,
koja vam je velika nevolja?
Ali su vas Grci porobili?
Ali vas je kuga pomorila?“

Govore joj slovinska gospoda:
„Muči, vilo, mukom zamuknula!
Niti su nas Grci porobili,
niti nas je kuga pomorila.

Ali nam je cviliti nevolja,
jer 'vo ima trideset godina,
odkada smo kralja izgubili,
a drugoga nismo učinili.

Nit ga, vilo, okrunit možemo,
jer se bani pogodit ne mogu,
a od kralja roda ne imade,
koga bismo za kralja obrali.“

Bila vila njimam govorila:
„Ne bojte se, slovinska gospodo!
U Rimu je dite Pavlimire
od kolina kralja slovinskoga.

U lipoti svakoga nadlazi,
još i mlade Rimkinje divojke,
jakost, mudrost u njem se nalazi:
biće dika slovinske gospode.

Poklisare u Rim odpravite
ter za kralja njega učinite.
On je unuk starca Radoslava,
a sinovac kralja Cijaslava.“

Kad gospoda vilu razumiše,
poklisare u Rim odpraviše,
dovedoše mlada Pavlimira,
u Tribunju njega okruniše.

Svi dođoše bani na veselje,
svi dođoše i pokloniše se;
ne kti doći bane Ljutomire,
ne kti doći ni pokloniti se.

To je kralju vrlo mučno bilo,
silenu je vojsku sakupio,
ter otiđe gori u Rašiju,
u državu bana Ljutomira.

Lipo ga je bane dočekao
s trijest iljad' svoji vitezova;
tu udari konjik na konjika,
sve po izbor junak na junaka.

Tu se teška krvca prolivaše,
do neba se jadan glas čujaše:
viska konja, a jauk junaka,
sve ditića i mladi momaka.

Namiri se kralju Pavlimire
na mladoga bana Ljutomira,
od bedrice ćorde povadiše
ter se z britkim ćordam udariše.

Bog pomože kralju Pavlimiru,
jer je banu glavu odsikao.
Ovako se svakomu zgodilo,
gdi ne sluša mlađi starijega!