Razgovor ugodni/Najposlidnji razgovori starca Milovana s bratom štiocem
| ← Pisma najposlidnja od slavne Bosne | Razgovor ugodni naroda slovinskoga — Najposlidnji razgovori starca Milovana s bratom štiocem autor: Andrija Kačić Miošić |
Najposlidnji razgovori starca Milovana s bratom štiocem
- Proštij pomljivo!
I. Znadem da će niki mrziti na pisme moje nahodeći u njima ljude od svake vrste i zanata, ali da ih hoće procinjivati i razgledati onako kako ih starac Milovan gledâ i razmišljâ, ne bi našâ među njima toliku različnost, dali bi ih vidili u zanatu slične i jednake. I neka me čisto razumiš, moj štioče poštovani, kažem ti bistro i otvorito da moja svrha nije bila iziskivati od koga je ko roda i plemena, koga je dila i zanata, nego je poglavita moja misâ i svrha bila posli králjâ i gospode znati i svitu prikazati ko je junak bio, je li glave turske odsicao i koliko je koji odsikao. Nahodeći se dakle mnogi od ovoga rukodila i zanata, premda u drugim stvarmam neslični i nejednaci, u moje ih pisme metnuh i svitu pokazah. Nikomu dakle to nejma mrsko biti ni sramovat se gledajući svoje stare u broju ljudi od svake vrste, kakono se ne sramuju cesari, kralji, principi ni gospoda plemenita stati u jednomu gradu u komu su od svakoga zanata ljudi, zli i dobri, pošteni i nepošteni. Ako li je pak komu sa svim tim mrsko, neka se očituje: brzo ću, ako Bog dopusti, iste pisme prištampati te ću ga lasno izvrći. Ali da može promisliti kako smo svi od jednog oca i matere rođeni, tu bi ispraznu misâ od sebe daleko bacio.
II. Hvale se niki (kako čujem, ali malo virujem) da će mi činiti pjesme porugljive. Mogli bi lasno kad bi htili, ali virovati ne mogu, jer uzroka neće naći, zašto oli su u mojim pismam njihovi stari oli nisu: ako su u pismam, to će mi vratiti zlo za dobro starca Milovana pogrđujući, koji njih hvali i uzvisuje; ako li se u mojim pismam ne nahode, ja kriv nejmam biti što oni junaci nisu bili. Ako li su bili taki, jer starcu Milovanu ne pokazaše svoje karte s pečatom od vladalaca utvrđene kadno se s guslam skitaše od Skadra do Zadra, od Mostara do Kotara? Jeda cine da će ih s kapam u ruci moliti da njihove stare zapijeva junake? Vaisto nije ta prilika ni pomisliti. Nejmadu pak uzroka mrziti na pjesme Milovanave, jer su mnogi spored njihovim starim pohvaljeni, zašto bi se ukazali samoslavci, što ne stoji dobro; niti Milovan toga može učiniti, jer je njemu po naravi svakoga hvaliti i slaviti, ne samo prijatelje, quia etiam ethnici hoc faciunt, negoli jošter i one koji ga i danas zlo gledaju kako je nikim po naravi tuđe poštenje, čast i slavu u zemlju zakopavati. Ako li se pak kogod ne dostoji svoje stare vitezove gledati u mnoštvu ljudi različitih, neka se vari u pritilini samoće svoga veličanstva: ja mu dobru sreću nazivam i molim da se prođe siromaha Milovana, stara, bolesna i nevoljna, koji ne misli zla ni tičici u gorici. Je li se pak kogod naoštrio protiva njemu zapjevati, bilo mu u sto dobrih čâs! Ali neka znade da će mu siromah Milovan na onu staru crnogorsku otpjevati koliko umio bude; ako li mu brzo brada padne, kako se boji da hoće, da ako se kogod nađe od sve Dalmacije, Kroacije, Ungarije, Bulgarije, Rašije i Skenderije, koje kraljevine puno je slavio, a najveće privedroga dužda mletačkoga, ter ga lipo osveti i viteški otpjeva.
III. Dajem ti, moj štioče, na znanje da ja ovi trud nisam činio za ljude koji latinski i talijanski jezik posiduju, jer oni znadu iste i puno veće stvari nego sam ih ja u moje knjige postavio. Samo dakle ovo učinio jesam za službu onih ljudi koji izvan slovinski drugim jezikom govoriti ne znadu, niti se mislim radi toga slaviti pod imenom istorika, jer je to jizbina ljudi sveznanaca kojim ja nisam vrstan sluga biti. Mnoge stvari jesam iz knjiga izvadio, mnoge iz diploma, dukala i atestata, kako se štije u početku mojih knjiga, a nike po svidodžbi mudrih i velikih ljudi koji su veće štili nego ja i kojizim se virovati ima brez sumlje svake. Ako li pak kogod virovati nektio bude, ni zato se odsuditi neće. Sa svim tim primalo ćeš stvari naći koje nisam oli iz knjiga štampanih oli iz karata autentikanih izvadio.
V. Mučno će ti bit virovati da su naši vojnici tako lasno turske glave odsicali, ali imaš znati da navlastito rata Bečkoga tako je na nje pokaranje božije bilo došlo, da su ih iste žene i dica sići mogle, kakono je prija toga, navlastito rata Ciparskoga, došlo bilo pokaranje na kršćanluk, u koja vrimena turski osinj kršćane bijaše; daklem se tomu, moj prijatelju, čuditi nejmadeš, quia dextera Domini fecit virtutem.