Bože mili, kud sam zašo!
Noć me 'e stigla u tudjini,
Ne znam puta, ne znam staze,
Svuda goli kamen gaze,
Trudne noge po pustini!
Još konaka něsam našo!
Sěver brije s sněžnog brda,
A tudjincu, siromaku
Još je veći mrak u mraku,
Još je tvrdja zemlja tvrda!
Naokolo magla pada,
Zastrta je měsečina,
Ne vidi se zvězdam traga;
Majko mila, majko draga,
Da ti vidiš svoga sina!
Da ti vidiš njega sada
Okružena bědom svega,
Ti bi gorko zaplakala,
Ruka bi ti zadrhtala
Od žalosti - grleć njega!
Zašto tebe něsam slušo,
Kad si meni govorila:
"Ne idi sinko od matere,
Koja mekan krevet stere
Tebi usrěd svoga krila!
Ne idi, sinko, draga dušo,
Ne idi od krova očinoga,
Tudja zemlja ima svoje,
Ne spoznaje jade tvoje,
Tudja ljubav ljubi svoga!" -
Govoreći sobom tako,
K kolibici jednoj klima,
Koju spazi iznenada,
Umoreni putnik sada,
I zakuca na vratima.
Otvarajuć sve polako,
Zamišljena: tko će biti?
Glavu pruži jedna stara.
"Daj u ime Božjeg dara,
Bako, meni prenoćiti!"
Ne znam kdě sam - kud sam zašo,
Noć me 'e stigla u tudjini,
Ne znam puta, ne znam staze,
Svuda goli kamen gaze,
Trudne noge po pustini!
Drugi konak kdě bih našo!
Sěver brije s sněžnog brda,
A tudjincu, siromaku
Još je veći mrak u mraku,
Još je tvrdja zemlja tvrda.
Naokolo magla pada
Zastrta je měsečina,
Ne vidi se zvězdam traga,
"Majko mila, majko draga,
Primi pod krov tudjeg sina!"
"Primila bih tebe rada;
Ali vidiš da spavaju
Ovdě sinka tri i hćerce,
Koji cělo majke srce
I svu kuću izpunjaju!"
"Nij' daleko već do dana,
Već pozdravlja pěvac vile,
Dok zagrije danak Boži,
Malo vatre bar naloži,
Da otopim smrzle žile!"
"Vatra mi je zapretana,
Drvah ne imam skoro ništa,
Ovo malo, što 'e unutra,
Trěba mojoj děci sjutra
Kad se skupe kod ognjišta!"
"Za tudjinca ništa ne imaš,
Tudja majko, kad te moli,
Tudje děte tvoje nije!" -
S tim mu grozne suze dvě
Niza lice kapnu doli.
"Kdě su ruke tvoje majke
Sad da skupe suze sina?
Kdě kolěno, da počine,
Da si težko brěme skine?
Kdě je tvoja domovina?!"
Ko da su mu zmije ljute
S ovim rěč'ma srce stisle,
Ukočeni putnik stoji,
Leden znoj mu čelo znoji
I otimlje mozgu misle.
Ali oči uzdignute
K strani glede - ah onamo!
Kdě od drage domovine
Svako jutro sunce sine,
Tam' ga želja nosi - tamo!
"Tebi opet duša diše,
Tebi srce opet bije;
Domovino, majko srěće!
K tebi opet sin se kreće,
Od radosti suze lije!
Primi opet svoje děte,
Primi věk će tvoje biti,
Ljubit tebe svako doba,
U tvom polju daj mu groba,
S tvojim cvěćem grom mu kiti!"
