Biblija, ekumenski prijevod; preveo: Tomislav Dretar
Psalam 42 (41)
1
2 Kao što jedna košuta naginje se
nad vodenim tokom,
tako moja duša naginje se
prema tebi, moj Bože.
3 Ja žeđam za Bogom,
Bogom živućem:
Kad ću ja moći ući
i pojaviti se licem k Boguđ
4 Dan i noć,
moje su suze moj kruh,
kad mi se kaže svaki dan:
”Gdje je tvoj BOGđ“
5 Ja se prepuštam
zazivanju vremena
kad sam prošao vrata,
da me vodi2 sve do kuće Božje,
između krika od radosti i hvalospjeva,
jedno mnoštvo blagdansko.
6 Zašto uzmičeš, dušo moja,
i uzdišeš nada mnomđ
Uzdaj se u Boga!
Da, ja ću ga opet slaviti,
njega i njegovo lice koje spašava.
7 Moja se duša povila uz mene, o moj Bože,
zato te ja zazivam
od Jordana; od vrhova Hermona,
i brda Miceara1.
8 Valovi *ponora dozivaju jedan drugog,
u buci tvojih vodopada.
Slamajući se i kotrljajući,
svi su tvoji valovi prešli preko mene.
9 Danju, GOSPOD ostvarivaše svoju vjernost;
noću, jato opjevavah,
i molih Boga koji je moj život2.
10 Ja hoću reći Bogu stijeni svojoj:
” Zašto si me ti zaboraviođ
Zašto mi je otići, turoban
i potisnut od neprijateljađ“
11 Moji udovi su zgnječeni,
moji me protivnici vrijeđaju
govoreći mi svaki dan:
” Gdje je tvoj Bogđ“
12 Zašto uzmičeš, dušo moja,
i jecaš nada mnomđ
Uzdaj se u Boga!
Da, ja ću ga opet slaviti,
njega, spasenje svojeg lica i svog Boga.