Psalam 42 (41)

Biblija, ekumenski prijevod; preveo: Tomislav Dretar Psalam 42 (41)

1

2 Kao što jedna košuta naginje se

nad vodenim tokom,

tako moja duša naginje se

prema tebi, moj Bože.

3 Ja žeđam za Bogom,

Bogom živućem:

Kad ću ja moći ući

i pojaviti se licem k Boguđ

4 Dan i noć,

moje su suze moj kruh,

kad mi se kaže svaki dan:

”Gdje je tvoj BOGđ“

5 Ja se prepuštam

zazivanju vremena

kad sam prošao vrata,

da me vodi2 sve do kuće Božje,

između krika od radosti i hvalospjeva,

jedno mnoštvo blagdansko.

6 Zašto uzmičeš, dušo moja,

i uzdišeš nada mnomđ

Uzdaj se u Boga!

Da, ja ću ga opet slaviti,

njega i njegovo lice koje spašava.

7 Moja se duša povila uz mene, o moj Bože,

zato te ja zazivam

od Jordana; od vrhova Hermona,

i brda Miceara1.

8 Valovi *ponora dozivaju jedan drugog,

u buci tvojih vodopada.

Slamajući se i kotrljajući,

svi su tvoji valovi prešli preko mene.

9 Danju, GOSPOD ostvarivaše svoju vjernost;

noću, jato opjevavah,

i molih Boga koji je moj život2.

10 Ja hoću reći Bogu stijeni svojoj:

” Zašto si me ti zaboraviođ

Zašto mi je otići, turoban

i potisnut od neprijateljađ“

11 Moji udovi su zgnječeni,

moji me protivnici vrijeđaju

govoreći mi svaki dan:

” Gdje je tvoj Bogđ“

12 Zašto uzmičeš, dušo moja,

i jecaš nada mnomđ

Uzdaj se u Boga!

Da, ja ću ga opet slaviti,

njega, spasenje svojeg lica i svog Boga.