Psalam (Šarić) 142.
| Psalmi (Šarić) |
Poučna pjesma Davidova; kad je bio u pećini; molitva.
1Glasno vičem Gospodu; glasno vapijem Gospodu za milost.
2Izlijevam pred njim tužnjavu svoju, nevolju svoju govorim pred njim.
3Ako i jest duh moj u meni iznemogao, ti znaš stazu moju; na putu, kojim sam išao, postaviše mi zamku potajno.
4Pogledaj nadesno i vidi: nemam nikoga, koji pazi na me; nestade mi svakoga utočišta; nitko se ne brine za život moj.
5Gospode, vapijem k tebi; velim: ti si utočište moje, dio moj u zemlji živih
6Čuj molbu moju; jer sam posve izmoren! Izbavi me od progonitelja mojih; jer su oni meni odveć jaki.
7Izvedi iz tamnice dušu moju, da slavim ime tvoje! Tada će se pravednici radosno okupiti oko mene, kad mi učiniš dobro.
| Psalmi (Šarić) |