Prva Jobova kušnja

Biblija, ekumenski prijevod; preveo: Tomislav Dretar Prva Jobova kušnja

PRVA JOBOVA KUŠNJA

1 1 Bijaše u zemlji ^[1]Us jedan čovjek imenom Job. On bijaše, taj čovjek,

pošten i pravičan, bojaše se Boga i uklanjaše

od zla.

2 Sedam sinova i tri kćeri njemu bijahu rođene.

3 On posjedovaše 7.000 ovaca, 3.000 deva, 500 pari goveda,

500 magarica i brojnu

služinčad. Taj čovjek bijaše najveći od svih sinova Orijenta2.

4 A sinovi njegovi iđaše se po redu gostiti jedni kod drugih

i pozivahu oni svoje tri sestre jesti i piti.

5 Kad bi jedan od krugova tih gozbi bio završen, Job bi ih dovodio za *očišćenje. Ustavši zorom, on bi ponudio jedan

holokaust3 za svakoga od njih, jer

sebi on govoriše: »Možda su moji sinovi zgriješili i prokleli Boga u *srcu svom!« Tako činiše Job, svaki put!

6 »Iz obilaženja zemljom, odgovori on, i bazanja njome.« 8 A GOSPOD ga upita: »Jesi li zamijetio mog slugu Joba?

Nema njemu

ravna na zemlji. To je jedan pošten i pravičan čovjek koji se boji Boga i uklanja od zla.« Ali, Protivnik uzvrati

GOSPODU : »Nema l

13 dođe dan kad njegovi sinovi i njegove kćeri bijahu na jelu i piću kod svojeg najstarijeg brata. 14 Jedan

glasonoša dođe k Jobu i reče: » Goveda bijahu na oranju, a magarice pasoše pokraj njih. 15 Jedna postrojba

Sabejaca1 ih ote i sasiječe tvoje

sluge. Samo sam im ja izmako da bih ti javio.«  16 On još govoriše kad drugi iskrsnu koji reče: » Jedna vatra Božja je

pala s neba, pržeći ovce i sluge. Ona ih je proždrla, a samo sam j izmakao da bih ti ovo javio.« 17 On još govriše kad

jedan drugi izbi koji reče:  » Kaldejci su načinili tri bande koje su se bacile na deve i koje su ih otele isjekavši tvoje

sluge. Samo sam im ja izmakao za ovo tebi javiti.« 18 On još govoriše kad jedan drugi iskrsnu koji

je rekao: » Tvoji sinovi i tvoje kćeri upravo su jeli i pili vino kod svog najstarije brata 19 kad veliki vjetar došao sa

zapada preko pustinje udario sve četiri ugla kuće. Ona je pala na mlade ljude. Oni su mrtvi. Samo sam ja umakao za

ovo tebi javiti.«

20 Tada Job se diže. *On razdera svoj ogrtač i obrija glavu. Po tome on se baci na zemlju, pokloni se 21 i reče:

» Gol izišao iz trbuha moje majke,

gol ću se onamo vratiti1.

GOSPOD dao, GOSPOD uzeo:

Nek' ime GOSPODOVO bude

blagoslovljeno!«

22 U svemu tome, Job ne zgriješi. On ne predbaci ništa nedostojno Bogu.