Pričice

Pričice: izete iz svetoga pisma i filosofa ^[1] Pričice: izete iz svetoga pisma i filosofa ^[2]

Početak mudrosti bojat se jes boga, ki je pun milosti i dobra svakoga. Višnjega ima svak bojat se i ljubit, tko žudi s njime pak u miru vječnom bit. Višnjega tko ljubi vrh svega i služi, svoje dni ne gubi i nigdar ne tuži. Imo bi ljubiti, ako hoć ljubljen bit; što budeš zajmiti, to će t' se i vratit; ludo se vladati, nikoga ne ljubit, a paka ufati od druzieh ljubjen bit.

Veli nam višnji zgar: nitkore ne čini drugomu onu stvar, ka draga njemu ni. Blažen se za dosti i čestit može rit, u božjoj milosti tko odje ovi svit. Daj, ako e da t' se da; scieni da te sciene; tko napried ne gleda, na zad se ukine. Dokle su svjetlosti s čovjekom, ima it, neka ga tamnosti ne budu obujmit.

Nikadar višnjega ucknila milos ni: kroz toj svak u njega ufaj sve svoje dni Ufan'je na stranu ne ostavi nikada, jer od kud bog ranu, od tud joj i liek da. Nie satvar na sviti ni biti vik može, u čovjek na sviti kad hoće ne može.

Žalos pak i tuga i koja taka stvar nejma bit za druga mudriema nikadar. Odluku razuman zlu brzo promieni, a čovjek bez man sliedi ju po sve dni. Tko se ne žaluje, kad mu što vazme čes, srce mu miruje, pamet mu ciela jes.

Tko nejma, boli se; tko je imal, još veće, kada pak vidi se u rukah nesreće. Čovjeku jes bolje smrti se dat dobit, neg da ke zle volje budu ga pridobit. Ispraznos oda svieh griehova jes mati, na svaki jere grieh čovjeka navrati. Ne ljubi mnogo san ni koje lotrojstvo, ako ne-ć da tvoj stan obujmi uboštvo. Od smrti znanija nie satvar na saj svit, ni već neznanija od časa, ki će prit.

Blažen tko svoju mlados naučan nie voditi, zalihna gdi je rados i pokoj od sviti. Nemoj se žalosti dopustit dobiti, i ako jak dosti nies joj se braniti. Svakoju nemoje čovjeku htjet kazat; razuman jer svoje satvari ne da znat, i jer se stvar svaka po svojoj protivnoj poznava, ter paka požali svak mir svoj. Čemu je vas saj svit čovjeku dobiti, i vrh svieh kralja bit, a dušu zgubiti ?

Odhode godine i vrieme utječe jak voda niz stine, s vrh brda ka teče. Lahša stvar neka znaš za uteć nigdir vi, koliko život naš, putuje ki sve dni. Bolje je svakomu čovjeku umrieti, na svietu ovomu neg tužno živjeti. Nie rados na svieti, ni biti viek more, ku vrieme skratiti i satrt ne more.

Nie veće žalosti, živ čovjek ku ćuti, nego li iz radosti u tugu panuti. Velike t’, moj bože, dostoji milosti, osvetu tko može učinit a prosti. Brzo bi ovi svit rasčinil višnji zgar, da bi se osvetit za svaku hotil stvar.

Onda ćeš trojoj ti osveti na vrh doć, kad budeš prostiti osvetit se moguć. Može se velika nemilos zvat i rit, uboga čovika znojem htjet bogat bit. Zaliho tko tratit pjeneze uzbude, na uboštvo ima prit, koga se svak bljude. Ako mož dat i hoć, prijatelju riet nemoj : opet ćeš k meni doć ter ti ću dati toj.

Što imaš dati, daj, prijateljski učini, na dan'ju ne krsmaj, jer krsmat dobro ni. Htjej dobro činiti, ne gledav niednu stvar; bog ti će platiti, ki vidi svaka zgar. Daj, što ć' dat, veselo, ako e da dobro daš; ne poniz' tve čelo, jak silom da davaš. Jer veće u scjeni dobra rieč neg dar jes, a u njoj breme ni, nit za nju gre pjenez.

Ako stvar prositi u koga koju hoć, praša(j) što s' braniti s razlogom neće moć. Tko dava a muči, razumno toj tvori, za što dar ne muči, neg on za-nj govori. Tko sramom prašati što bude u koga, i vi ga ne dati, tiem se bljud' svak toga.

Na svietu sreća svim slobodnim pomaga, a ljudem strašivim u svemu odmaga. Pokli se lakom rit ne može gospodar, ni sluga lakom bit za niednu nejma stvar. Od srama bolje jes crvenu kad god bit, neg tugu i boles u srcu očutit. Uboštvo tko ljubi, Jesusa ljubi taj, ter vrieme ne gubi : sa njime postupaj.

S manjome ki nejma pjeneza za dosti, neg oni, ki ih ima, umira žalosti, jer kad se odpravlja, ne misli na blago, komu li ostavlja kamen je pridrago.

Brat brata uboga neće sad da ljubi, jer ubog svakoga prijatelja izgubi. Ako ka privara ubogu zgodi se, svaki ga pokara, i njemu čudi se. Ubog kad reče što, čut ga se ne čine, i družbu za ništo njegovu ne scine.

Bogat kad i lude besjede govori, slišat ih svak bude, smjerno ih svak zori. Ako bi bil mahnit, istom da bogat jes, cienjen će mudar bit – toj čini sad pjenez. Velike dobiti u malo vremena, brzo će otiti i ne imat imena. Bogastvo bez truda nije moć dobiti, nit se moć nikuda od njega dieliti; strahom se uživa i s mukom ohodi: tiem tko š njim pribiva, s nemirom dni vodi. Ubog kad ne žudi, bogat se može rit; a bogat, ki žudi, ubog će i umrit.

Bogastvo nie pjenez, ki čini sve smeće, nu dobra volja jes bogastvo najveće. I od mala čovjeka cienu htjej imati, jer kola velika mala stvar privrati. Skup bogat rodbine ni prijatelj nejma, ni od svoje općine radosti ne prima. Kad čovjek ubog jes, lakomos š njime ni, nu steče kad pjenez, lakom se učini. Na svrhu svaka stvar na pokon bude prit, a skupos nikadar, ku nie moć nasitit.

U ljudeh stvar svaka staray se skraćuje, nu skupos nie taka, neg se pomladjuje. Lakomos početak oda svieh zala jes, i tko ju sliedi, svak prihudu sliedi čes. Lakomos tko slidi, smućuje vas dom svoj, a u njem ne vidi nikadar mir ni goj. Prie će se moći split u mal sud sve more neg da se nasitit bogastva skup more.

Lakomac sebi jes s štete, zna on isti, nu je druziem, kiem pjenez ostavi, s koristi. Pjenezom posluh dat nejma viek nitkore, neg im zapoviedat, da služe i dvore. Od kole zlato bi na svietu u scjeni, ljubav se izgubi, da je moć nazrit ni. Čim lakom i mahnit ne budu s' svieta proć, od njih dobro prit nikomu neće moć. Čiem spengu ožeti ne budeš, viek iz nje ne možeš izeti stvari najmanje : tako od lakomca ne možeš s molbome izeti ni konca, nego li silome.

Prijatelja skroveno s načinom pokaraj, i nauk ljuveno i bratski njemu daj. Mahnita nikako ni karaj ni sviesti, jer ćeš š njim tutako u nemir uljesti. Mir svake od svita kreposti nadhodi, kroz toj ga svak pita i za njim svak hodi.

S krepostju vječni mir ima svak držati, s' zlobom rat i nemir, dokli ga smrt skrati. Tko mira imati ne žudi, ne ima spomene od rati, prid kom se svak ždima. Rasrdjba srčana rasčini i stara, a misal svakdanja čovjeka postara; kad godi što tvorit s rasrdjbom tko bude, toj nigdar dobro bit ni pravo ne bude. Očiju nikada rasrdjba ne ima, cieć toga njom vlada nepravda, ku prima.

Razlog srčna vidi, nu srčan nikadar razloga ne vidi, ni koju dobru stvar. Rasrdjba pameti čovječje obsjeni, da razlog vidjeti ni poznat moć jim ni. Ljudski je griešiti, andjelski kajat se, hudobski tvrd biti i na grieh vas dat se.

Kojih pridobude rasrdjba, mnokrat ih za teziem dobude svakoji drugi grih. Mahnit u govoru rasrdjbu svu tvori, a mudar u stvoru, ter u to jes gori. Rasrdjbu tko bude i jezik stegnut svoj, u duhu dobude velik mir i pokoj.

Nejma se sliediti, što je drago očima, ni jestos želiti, od ke se zlo prima. Učini stvar svetu, tko čini vrh svoga zločinca osvetu, pustiv ju na boga. Nejma se zlo činit, da pridje dobro pak neka prie vas saj svit pogine i š njim svak.

Uboziem tko dieli, on neće ubog bit, tko li njih ucvili, na uboštvo ima prit. Tko bude zatvarat uho od uboga, i on će zaman zvat i prašat u boga. Budi milosrdan, ako hoć da i ti zadružiš koji dan dil božje milosti. Iskrnjem oprosti, ako hoć da tebi zgriešen’ja tva prosti vladalac od nebi. Sa sviem bud dobrostiv, i nosi sviem ljubav, toliko tko t' je kriv, koliko tko t' je prav.

Nikogar ne maži slacijem riečima, na usta ukaži, na srcu što t' ima. Od slacieh besjeda zatvori tve uho, zla objeda bolje t' je jest suho. Općiti nemoj čuj s čeljadi da bi s kom, i uhom već djeluj nego li jezikom.

Ako te bude kad tko godir pohvalit, spomen'se jere tad tvoj sudac imaš bit; i veće htjej tebi, neg druziem vjerovat, jer što je u tebi, najbolje mož sam znat. Imo bi nauk syak od mrava uzeti, ki ljeti kupi pak o čem će živjeti.

Ne ima mudar rit: ovemu tko bi se viek nado, da će prit, ali da zgodi se. Vrjednija mudros jes, svak bndi stanovit, neg blago ni pjenez ni ništor na saj svit. Dobar kruh i vino, veli se rieč njeka, veseli meju ino svakoga čovjeka; nu mudros najveće: od boga taj je dar, na manje ki neće, ni more prit nigdar. Učenje viek nitkore ne ima ostavit, jer satvar ne more od toga ljepša bit; nad grobom još kada noge ti uzvise, mudrostiv i tada čovjek se uči se.

Kiem mudros uzvlada i razum na svieti, od smrti nikada ne more umrieti; razuman ćutiti ne more vik boles, ni more smutiti srce mu huda čes. U knjig' su mudrosti, za sliedit put pravi; pisat nie za dosti, nego li u glavi.

Pameti nejmaju ni malo, ki reku, da sreće zlo daju i dobro čovjeku; jer dobro mudrosti oniem, kieh poznaju a zło zle ludosti čovjeku zadaju. Tko malo vrh svojieh razmišlja satvari, mnokrat se on u njih sljepački privari. U noći misliti trjeba je, što ob dan ima se tvoriti, a ne stat isprazan.

Čini u početak, što imaš činiti, na svrsi jere pak mole ćeš truditi. Čiem trava jes mlada, lasno se izvrže; ostari nu kada i žile razvrže, trudno se izima i vadi iz kuće : gvozd'je se bit ima, dokole jes vruće.

U svaku hoti' stvar dobar svjet prijati, ako se ne-ć nigdar ni u čem kajati; mrnarski najbolji može se svjet rieti, ki u njih nevolji bude se primiti. Tri stvari dobar svjet ne daju vršiti : brzoća, srčnu bit i što god žuditi. Ne kaži volje tve, kad išteš dobar svjet, za-č mnokrat ono sve, što žudiš, budu t' riet: jer bi htil svak tvorit, što no zna i scieni, da ti će milo bit, a ne što t' drago ni.

Vladaoci to ga rad zli malo kraljuju, od svojieh jer nikad istinu ne čuju; jer jim svjet ne daju, ki b'im bil za bolje, neg oni, ki znaju, da im je od volje. Kada hoć iskati, da ti tko svjeta da, hti' najprie uzznati, kako se on vlada.

U svjetu ne budi od veće brz ni prik, prešenje jer udi, nu poslie bud' čovjek. Na poslu vik ne ckni', neg sreću podj' kušaj, na nogah jer tko ni, ne hita ribe taj. Kad hoć što činiti, promislit imaš tad sve što bi zgoditi moglo se toga rad. Malo krat. početak kada no jes dobar, zla svrha bude pak; rietko taj sliedi stvar.

Malo krat bez druga bude zlo koje prit: toli je pun tuga jadovni ovi svit. Svaku stvar vjerovat pametan ne ima, ni sve ne vjerovat, u uši što prima. Mnozi zlo čineći primit dobro budu a mnozi tvoreći dobro, zlo dobudu; nu njedno ni drugo, rieti se toj more, stojati za dugo nikadar ne more.

S mahnitiem nitkore ne ima govorit, jer se š njim ne more neg vazda ludo rit; govorit jer š njime o mudroj stvari koj is kiem god mrtvime, sve ti je jedno toj. Mahnitac vazda mni, to njemu jes zakon, da je mahnit svak ini, kako je mahnit on.

Mahnica ć' oni čas poznat kad smieh tvori, er digne velik glas a usta otvori. Pravda se mati rit kreposti svih može i bez nje dugo bit niedna stvar ne može. Prijateljsko moljenje, ljubav, strah i pjenez i zlo ko hotjen je - pravdi su huda čes.

Vladaocu nitkore ne žudi dati svjet, jer štetu pak more, gdi hoće, naplatit. Viek mjestu dobro ni, gdi mlad gospoduje; er dobrijeh izgoni a sa zliem druguje. Gdje ne pedepsaju za griehe, mogu rit, tuj zapoviedaju, da se ima zlo činit.

Ljudi, ki zlo čine i ki u zlu pristaju, jedne su krivine, jedan grieh imaju. Veličak pogib sviem iskat je stvar pravu prid sudcem nepraviem, jer to gre o glavu. Tko jamu gdi kade izdube za druzieh, on u nju upade tere svoj plati grieh.

Tko komu zlo čini, za se će zlo prijat, i tko zla kušo ni, ne more dobra znat. Za milos koga bog pomaga i brani, bolje mu gre razlog neg s jutra tko rani. Tko je malo nastojo a vele jes dobio, vele bi već imo, da bude poman bio. Blago zlo stečeno ne može dobro proć. i što je sudjeno, na pokon ima doć. Tko pravdu ne ljubi, krivini vlas daje, i vjeru tko gubi, ka mu stvar ostaje?

Pravedan biti hti'oniem, ki u tebe budu se uzdati u svoje potrebe. Na mnogo od svieti satvari hvale dat i vele zla rieti čuti ćeš veće krat. Ljudi su svi stari sumnjivi vazda bil' za-č vele satvari kušal' su i vidil’. Sa zliemi nikadar ne opći nitkore, jer dobra njimi stvar draga bit ne more.

Tko je pun prievare i zledi od sviti, ne more nigdare iskrnjem prostiti. Tko druga varati naučil jes svoga, malo krat zdržati more se od toga. Zle misli od boga čovjeka odtjere, a dobre svakoga sa njime samire. Lupeža bolje jes neg lažca ljubiti, tolika huda čes s lažom je na sviti; lažcu ni istinu ni moći vjerovat, a kamo stvar inu, ka može sumnju dat.

Tvrd budi u boju, dobit se da ne daš, i trpljiv kad koju protivnu stvar imaš. U boju tko proć sviem protivan hoće stat, trebuje, strpljenjem bude se oružat. Tko bude strpljenje u tugah imati, oda svieh hvaljenje ljudi će imati.

Tko hoće na svieti bez straha vazda bit, hti' dobro živjeti i dobro vik tvorit. Srce se čovječje po djelieh poznava, što jezik nariče, toj srce van dava. Drugih hti' hvaliti a tebe nikadar, kada mož činiti, učini vazda har. Nemoj bit jak kokoš, zajedno ka s' jaje učini hvala mnoš iz glasa krekaje.

Za vele nitkor dni ne može kazati, u njemu što no ni, jer će se sve znati. Po djelieh sudit hti' a ne po jeziku, i nemoj gledati na obraz čoviku. Svaku stvar bezuman oni čas veruje, nu čovjek razuman razmišlja što čuje.

Volji se, dokli s' mlad, protivi dan i noć, u staros jer nikad nećeš ju dobit moć. Tko sebe na sviti pridobit ne more, kako ćeš dobiti da druzieh on more? Tko hoće sve volje srcu svom ispunit, na pokon do volje pogrdjen ima bit.

Kad komu sve sreće čovjeku višnji da, imo bi najveće umiljen bit tada. Tko se uzvišuje, ima bit ponižen; tko li ponižuje, biti će uzvišen. Hoćeš li poznati čovjeka koga god ? daj mu što vladati tere vidj njegov plod, jer će zo ohol bit a dobar umiljen; tezim je ovi svit vazda bil nadiljen.

Kada mož svakoga počitat hti' sve dni, jer je čas onoga, koji ju učini Starijem tvojima jednak se ne čini i mjesto daj njima, u tom trud niedan ni. Veliku ni malu s dosade bit nemoj, čin vazda i u šalu, da je prijatelj počten tvoj.

Žena je poslušna svom mužu gospoja, a zla već neg sužna vremena sva svoja. Ako ćeš činiti da si drag svakomu, poslušan htjej biti a ohol nikomu. Od službe svak ima spomenu imati, a psovku ne ima na pamet stavljati.

Oholas početak oda svieh jes zloba; tim je se bljudi svak u svako jur doba. Oholas s dobriema ne može općiti, ni pak s nebeskima andjeli letjeti; potrebno dake poć ondi joj stati jes, gdi je mrkla vazda noć i vječna još boles. Umiljenstvo vrhu svih kraljuje kreposti, kroz toj ga na pospih ištimo s radosti.

Tko mater i oca počitat ne bude, višnjega vladaoca proklestvo dobude. čovjeku kad komu dobro zliem tko plati, u domu on svomu ima zlo čekati. Tko bude neharan iskrnjem svomu bit, neće se njegov stan u imanju uzmnožit. Ne drži na sviti prijateljstro druga stvar, neg li har primiti i učinit drugu har.

Tko bude zle žene i grlo ljubiti, sam sebe prožene, da je prikor od sviti. Rad žene i vina mnozi se varaju, od mnogo godina taj se zla kušaju. Tko grlo ne bude ustegnut do mjere, da sam se taj bljude oda zle namjere; jer grlu tko služi, more se riet ovoj, da svaku zled druži, i da duh mori svoj.

Tko volju sliediti bude grla svoga, more se zvier rieti, ka nejma razloga. Na prvi grlo grieh Adama dovede, na tuge koji svieh ostalieh privede. Tko će se sabljusti od grieha putena, čuvaj se od usti, zle družbe i žena. O čem god po vas dan hotjej se zabavljat, i samo čas jedan isprazan nemoj stat.

Na tance ljuvene i pjesni ne hodi, jer rastu zelene travice pri vodi. U kući bogatoj malo krat tko godi nadje se život svoj da čisto provodi. Podoban čovjek ni vladati druzieme, ako njim puteni vlada grieh sve vrieme; jer taj grieh tko druži, podložan već mu jes, neg li rob ki služi odkupljen na pjenez. Nikomu dat nemoj tvoju vlas na sviti, ako mož biti tvoj, za što ćeš tudj biti ? Bolje je, moliti da bude tko tebe, neg li da moliš ti za tvoje potrebe.

Nitkore za sviet vas ni za sve imanje nejma dat svoju vlas ni mirno svoje stanje. Nikadar ne trči, ako hoć dalek poé, ni druga ne srči, komu se molit hoć. Mnokrat mnoštvo dobar ockvrni i mao grieh, jak jieda mala stvar ogrči velik smieh.

Bez srama ništore ni dobro ni časno na sviet bit ne more ni manje ukrasno. Razmisli, kada rit ku godi satvar hoć, ter se vik privarit u riečieh ne ćeš moć. Ako ne-ć u tvojoj družbi neg dobiti, viek nejma jezik tvoj na govor brz iti. Svaku rieč ne imaš na pamet staviti, kad godier nu imaš činit se ne čuti. Ako ćeš mnoziem bit drag i u milosti, ne hoti' govorit, što je volji za dosti.

Tko ne umie mučati, manje će vik umjet, besjede skladati i mudro što god riet. Mnozi govoreći mnokrat su zgriešili, a nigdar mučeći niesu grieh tvorili. Zatvorit svak ima dračom uši svoje, ako iniem nejma, za ne čut kad koje. Slobodno prihudi govore jezici, od kieh kad mož kudi najbrže uteci.

Slatka rieč rasrdjbe čovjeka izbavi, a gorka u srdjbe veće ga postavi. Slatka rieč prijatelje zdrži i uzmnaža i još neprijatelje oda zla utaža. Od svirke ke godi čuti je sladak glas, nu veću, ka ishodi iz usti, ima slas.

Družinu tko vara ter njemu tad priti bude ka prievara, nemoj se tužiti. Tko ne umie svoj poso, kako će tudj činit, i tko je sebi zo, komu će dobar bit ? Koliko umrieti čovjeku bolje jes, dok je š njim na svieti njegova dobra čes! jer mnokrat život dug dovede čovjeka, da je njim smieh i rug i prikor do vieka.

Dobra smrt život vas čovjeku počtuje, i njegov slavni glas u vieke shranjuje. Dokle se zlo ko ni učinil', bljud' se svak, jer kad se učini, zaman se kajat pak. Čuvaj se i bljudi oda zle družine, jer velik dio ljudi iz radi nje gine.

S dobriema općit hti' i u njih družbi bit, ako hoć da i ti možeš se dobar rit. Kad putnik ki bude pod dobru sjen priti, od sunca ne bude vrućine ćutiti. Svak, sa psi tko lieže, s buhami ustaje, tko se docna diže, za život ne haje. Hti' vele slušati a malo govorit, nu uha sviem dati ne hotjej lastan bit.

Ne samo ubog jes, ki blaga ne ima, nu vele ki pjenez hotil bi da ima. Ako ćeš velik broj prijatelja imati, malo ih u tvojoj potrebi kušat hti'.

Nitkor znat ne more, od koga ljubjen jes, dokle š njim od zgore pribiva dobra čes. Čovjeka svak ljubi, dokle je sreća š njim, kad li ju izgubi, zgubi š njom sve sa svim, Prilična niedna stvar, tako se meni mni, ni blago ni dinar prijatelju vjernu ni. Tko gre po tamnini, nie čudo da zadje, i tko uviek zlo čini, ako kad zlo nadje.

Kad rečeš u gori dobru rieč, gora ti dobro odgovori, dobro dobriem plati; a ljudi neharni, ki za čas ne znaju, jer ljubav u njih ni, dobro zliem plaćaju. Prie neg li staviti u koga ljubav hoć, najprie ga kušat hti', hoć bit š njim miran moi.

Pravedna ljubav jes, tko bude ljubiti za dragos, ne pjenez ni za strah od sviti. Od dobra sjemena vinograd sadit hti i od zla plemena nemoj se ženiti. Tko dobre po sreći žene se dobavi, može se on reći u kruni na glavi: domaća dobra jes kruna muža svoga, a huda huda čes, hudja zla svakoga. Bolje bi u jami sa zmajim općiti, neg sa zliem ženami život svoj voditi. Dim, kuća kapljiva, domaćin nje kužan, i žena karljiva izgone gosta van.

Kako od haljina grinja se zameće tač od zlieh ženina nepokoj i smeće. Kokoška i žena, ke idu van svak čas, jedna je ukradena, druga zo steče glas. U kući ubogoj žena da je kako spuž, vele već bije boj s čeljadi nego muž. Prije ćeš žalosti od nevolj uteć moć neg li zavidosti: toliku ima moć.

Jak staro crv drvo, kada u nj zaljeze, čovjeka još prvo zavidos izgrize. Iz dobra gorkosti zavidos izima a iz zla radosti – taj život viek ima.

Tko se osvetiti hoće zavidosti, hti' dobro činiti – toj su nje žalosti. Zavidos ljubiti nikogar ne more, tiem od nje na sviti satvari nie gore. Zavidos zgubiti spravna je stvar svoju, za druziem činiti izgubit stvar koju.

Bolje je, da ti svak na dobru zavidi, neg da te žali pak, kada te gdi vidi. Radi zavidosti, ne gledav na boga, Kajin bez milosti ubi brata svoga. Nejma se niednomu nitkor zlu veselit, jer tko zna što komu na pokon ima prit. Sa ognjem kako dim općeno izide, tako zlo sa dobriem veće krat nam pride.

Vara se samohoć, tko bude cieniti, u tugah naći moć prijatelja na sviti. Nevoljniem razgovor i tužniem sreća jes, svakomu koju zgor posila višnja čes.

Sreća ka dugo ckni, veće krat zgodi se, da čovjek svrši dni prie neg š njom združi se. Toliko nitkore nije star na sviti, da jošter ne more godište živjeti. Kad komu ukazat skrovena tva budeš, budeš tvu vlas mu dat ter već tvoj ne budeš.

Govore lisicu da je znana do mjere, nu već zna, kožicu koji joj odere. Svako zlo jes bolje s kruhom neg bez kruha, jer su dvie nevolje s nevoljom trbuha. Vjera prie mrtvima, ki su jur ošli svit, nego li živima ima se obslužit.

Putnici stanova za dosta imaju, nu malo tuj nova prijatelja stjecaju. Čovjek, ki od sebe ne čini spomene, kako hoć od tebe da se kad spomene ? Na svietu veće dan stvoril' je višnja čes, što nie bil u jedan, u drugi neka jes. Ne reci drugomu, da slamu izme van iz oka, u tvomu budući suk jedan. Travica gnusnoću zemaljsku sakriva, a služba svu zloću službome pokriva.

Rugaocim narugat hoće se višnji zgar, a blaziem milos dat i koju ištu stvar. Nemoj rug činiti nikiem, jer nitkore bez zabave biti na svietu ne more.

Tko bogat najveć jes vrhu svieh pod nebi ? najveću tko ima svies i mudros u sebi. Da tko je na svieti najveće uboži ? znanjem i pameti tko je najloši.

Bolje je sinu oć mudros neg dinare, jer blago bit će i proć, a razum nigdare. Prijatelj se poznava, kada se izgubi; prijazan jes prava, za rados tko ljubi.

Tko k nebu pljuvati bude, na nj opeta slina će padati i bit mu osveta. Treba bi činiti, da vrieme ne leti, tko sve dni mlad biti hotil bi na svieti. Djelom se trebuje ne riečmi vjerovat; tko svojiem trguje, cio san bude spat. Oženi tko se mlad, takoj se meni mni, da drugu svom nikad sramotu ne čini.

Staro ulje i vino dobre su dvie stvari, nu prijatelj medju ino najbolji jes stari. Plač boles odlaga i kad se iztuže meu sobom dva draga od tuge ku druže.

Tko t' bude obećat vele već neg prašaš, neće ti ništor dat; tiem da se vladat znaš. Lakomca niedna stvar ne može učinit uboga, neg dinar, koga nie nigdar sit.

Nemoj se uzdati, kad komu budeš ti skrovena kazati, da ih će htjet skriti; ako ih sam ne hoć ni umieš tajati, u druzieh ko ćeš moć ufanje imati?

Kad komu znat podaš skrovena ka godi, bradu mu u vlas daš, neka te svud vodi. Zavidos jes nemoć, kojojzi ni lieka, ka vas dan i svu noć rasčinja čovjeka. U gore velike trieskoyi lupaju; gdi su bil' kad rike, potoci ostaju.

Ne misli da koja viek ina na sviti more te neg tvoja svjetlos prosvitliti. Bolje je po dukata u ruci imati, neg li sto dukata u druzieh gledati. Što obećaš, izvrši; ne budi lažac vik; vô se za rog drži a čovjek za jezik.

Stvari obećane vik nejmaš obećat; obe dvie čuj strane, za mjesto pravdi dat. Žudjenu vele stvar čovjek ne cieni, da ju će steć igdar, ter srcem miran ni. Veći je trud odluku od srca imati, zločincu neg muku od smrti čekati.

Protiva nitkor bit istini ne ima, neg joj se poklonit koljeni obima. Nastojat svak ima sa svim dobro stati, jer ne zna još zima gdje ga će dognati. Gora se z gorome nikadar ne staje, a čovjek s' svojome družinom sastaje. Dobro se podnese oni, ki na svieti na tudje pjeneze nauči živjeti.

Čovjek će bit čovjek, da nejma ni novac, a oso oso viek, da ima zlat pokrovac. Nitkore poznati ne umie goj ni mir, ako nie kad krati kušo jad i nemir. Zaliho smijati mudar se čovjek bljude, da ga tko držati za luda ne bude.

Najprvo spoznati čovjek se sam ima, pak druga karati oštriemi riečima. Cieniti može svak čestita čovjeka, koji je zdrav i jak i srca velika. Tko sebe ni svoj dom ne umie vladati, vladanje da bi koj' nejmaš mu podati. Stvar ka bit ne more, nejmaš ju žuditi, u mao sud jak more kad išteš skupiti.

Bolje je zlo imat, nego li zla dobit; zla dobit viek će stat, a zlo viek neće bit. Prie misli jezik it nikakor ne ima; tiem misal propustit naprieda svak ima.

Trebuje u vrieme rasrdjbu satrti, čovjeka dočieme nies' dovel do smrti. K tuzi se pristati čovjeku ne ima ni mu jad davati besjedam kojima. Istinu ljubiti i mudros vazda hti', a lažu na sviti pogrditi imaš ti.

Što obećaš, izvrši; bud' rieči gospodar; potajno viek drži, ku t' reku tajat stvar. Prijatelja uhyati, od koga pak se neć do mal čas kajati, da bi ga htil se odreć.

Ne scieni nikadar da je čovjek u svu vlas, dokole njim vlada prokleta oholas. Prasac u brlogu svoje dni provodi, u bistroj ni nogu nećeš mu nać vodi. Draža stvar budi ti, tere moj uzmi svit, dobro učiniti, nego dobro primit.

Prijatelja je trudno steć, a lasno zgubiti; kroz toj ga imaš već nastojat ljubiti. Ne more na sviti gore zlo bit nikad, na uboštvo neg priti zaliha pitja rad. Hti' jesti za živjet, ne živjet za jesti, tere ćeš vazda bit i stojat u sviesti.

Hti dobro vazeti, dokli se nahodi, jere zlo na svieti i samo dohodi. Čin' tako tudj poso, kako ne-ć tvoj zabit, i nemoj biti zo, čim inožeš dobar bit. Ne imaš stvar žudit, ka može čoviku od štete uzrok bit i dat mu žalos ku.

U oči poštiti prijatelja hti' tvoga, a za njim hvaliti, nehuliv nikoga. Stvar, ka je zla tvorit, ne scieni nitkore, da je dobra govorit, jer toj bit ne more.

Ako ' čovjek biti na poslu, ne diete, bježi zle dobiti kako no zle štete. Mudar se viek bljude u tugu nepriti, kada li prit bude, umie ju trpjeti. Slavnija na svieti ne more stvar se riet, neg dobro živjeti i dobro pak umriet.

Ubogu bolje je bit a mirno stojati, neg imat vas saj svit a svak čas predati. Nitko se hvaliti ni hulit ne ima, ni ono sliditi, što je drago očima.

U kratko s tvojiemi prijateljim govori, a dugo ni š njimi prijateljstvo tve tvori. Nigdar konj ni osao ne će se prodati, dobar l' je ali zao, što s' neće kušati; a ženu neogledom, s kom ima viek stati, svak vodi u svoj dom ne htivši ju kušati,

Teško mjestu budi i gradu onomu, u kom se ne sudi jednako svakomu. Neprijatelj veći ni pravdi neg čovjek zo, koji se dobar mni a na grieh se vas do.

Imaš znat na sviti jer štete nie veće, neg vrieme zgubiti, ke priti već neće. Sinovom imaš već zljem život žaliti, neg da t' tko bude reć: sad će t' svi umriti. Ne imaš vik tvoje satvari dat znati oneziem, ki svoje ne umiju tajati

Tko hoće ovi svit uživat na volju, podložan ima bit na svaku nevolju. Tko zgubi svoj pjenez, nejma se tužiti, jere ga steko jes, za moć ga zgubiti.

Ako si imanje i blago izgubil, mirno t' je daj stanje, što ti nie prie bil'. Jere cio sanak spiš, niti se bojiš već, da blago tve zgubiš nit da će t' gdi uteć. Zgubil si na sviti, što dušu mnozim jes činilo zgubiti i pamet i svu svies.

Nejma se nitkore čuditi na svieti, ako ku stvar more bude mu uzeti; ima se čuditi, ako ku bude stvar iz mora izniti i primit nju za har.

Ako imaš na smrt prit, za to t' kriv nitko ni, u ke ne-ć prvi bit, ni pak najposlednji. Jere taj ima svak na pokon put sliedit, njetko prie njetko pak. i oći ovi svit. Pod ovi svi uvjet na sviet smo jur prišli, da imamo opet it, od kud smo izišli.

Nejmaš se bojati od šta nie uteć moć, nego li stojati slobodno dan i noć. Uzmi moj ovi svit i vele ako znaš najprvo razmislit, govorit pak imaš.

Prasca ti mojega ukrasti ne imaš, da poslje od njega za boga noge daš. Razumno život tvoj ako ćeš vladati, jamac se čuj, ne moj, nikadar hitati; to li ti milo jes za druzieh jamac bit i brojit tvoj pjenez, u jamstvo moreš prit.

U zdravlju život tvoj ako ćeš trajati, u grlo tve nemoj jak u mieh slagati; neg s mjerom jedj i pij, što je dosta tvoj hrani i rano lez' ter spi a s jutra ustani. Oda zla obroka čuvaj se i bljudi; bolje je bit bez smoka, neg da ť smok naudi.

Oči tve otvori, pameti bud stare, trguješ jak s Mori da te ne privare, jer oni nastoje o pćeno varat svih, na rieči ne stoje, nego ako je poso njih. Spomen'se, jer imaš čovječe umriti, i mjerom, kojom daš, jer će t' se vratiti.

Pismo ti govori : čin' dobro čovječe, jer dobro tko tvori, nebeski raj stječe. Veli nam jedini vladalac od nebes: tko godir sa mnom ni, protiva meni jes; tim sa svom nastojat imamo kreposti, u miru sve dni stat s njegovom milosti.

Tko hoće biti moj, Isukrs veli ti, zagrli svak križ svoj ter mene sliedit hti'. Ako te tve oko, veli nam višnji zgor, navodi na zlo ko, izet ga hti' na dvor; jer s jedniem bolje jes u vječni raj priti, s objema neg boles i tugu patiti.

1. Nikola Dimitrović, Nikola Nalješković. 1873. Pjesme Nikole Dimitrovića i Nikole Nalješkovića
2. Nikola Dimitrović, Nikola Nalješković. 1873. Pjesme Nikole Dimitrovića i Nikole Nalješkovića