Prî može biti lav bez lova od zviri
ner mene da ljubav bez vile samiri
cić koje usišem i želno uzdišem;
gizdavija jer vila i lipša na sviti,
mnim, nigdar nî bila ni može još biti.5
Krostoj se ne stidim nje lipos jer slidim.
Jak pramen ki zvizda po nebu pronosi
na glavi Bog jo' zda da sjaju tej kosi,
kih me vlas u prsi sve srce zamrsi.
Oči joj zasine svemu vid svitlostju,10
ar s njih zrak prosine sunčanom kripostju,
od kih zlat stril mani sve srce izrani.
Riči nje ali glas ki bude još čuti
romon i rajsku slas u srdcu oćuti,
a mene opoji i u svem posvoji.15
Eto svi jur teku nje ličce da vide;
sî anđel, još reku, iz raja kad pride
koji me otravi u željah ljubavi?
Tanka je, visoka kako sve taj vila
ka zviri s istoka strilom je zgonila;20
tijem ima kriposti vrh moje mladosti.
Jak sunce svitlostju sve zvizde kad skriva,
tač ona lipostju sve vile prisiva
komzi me priblazi pak smrtno porazi.
Naglo, brez pokoja zač da se ne želi25
tač slavna gospoja i pozor veseli,
za manju pokle stvar boj bije kralj i car?
Ah, tako m' ne tužit i prijat od nje lik,
budem jo' ja služit po sve dni vas moj vik,
tere se ne stidit liposti nje slidit.30
