Postanak (Šarić)/Glava 50.
| Postanak (Šarić) |
Glava . →
|
1 Josip se baci na oca svojega, i plakao je nagnut nad njim i cjelivao ga.
2 Tada zapovjedi Josip liječnicima, što su bili u službi njegovoj, neka balzamiraju oca njegova. I tako su liječnici balzamirali Izraela.
3 Utom prođe četrdeset dana jer je toliko vremena trebalo za balzamiranje. Oplakivali su ga Egipćani sedamdeset dana.
4 Kad prođoše dani žalosti za njim, reče Josip dvoranima faraonovim: "Ako sam našao milost kod vas, progovorite, molim, za mene faraonu, govoreći!
5 Otac me je moj zakleo, govoreći mi: 'Evo, umrijet ću, i u grobu mojem što ga iskopah sebi u zemlji kanaanskoj, pokopaj me!' Zato bih sad pošao da pokopam oca svojega; onda ću se opet natrag vratiti."
6 Faraon odgovori: "Otidi i pokopaj oca svojega, kako te je zakleo!"
7Tako otide Josip da pokopa oca svojega, a s njim pođoše sve sluge faraonove, prvi službenici njegovi i svi dostojanstvenici zemlje egipatske;
8 Nadalje sva družina Josipova, braća njegova i kućna družina oca njegova. Samo žene svoje i djecu svoju, ovce svoje i goveda svoja ostaviše u zemlji gošenskoj.
9 A pođoše s njim i kola i konjanici, tako da je bila povorka veoma velika.
10 I kad dođoše do gumna Atad s onu stranu Jordana, održaše ondje veliko i veoma svečano jadikovanje za pokojnim. On priredi ocu svojemu žalost od sedam dana.
11 Kad stanovnici one zemlje, Kanaanci, vidješe kod gumna Atad žalosnu svečanost, rekoše: "Tu se drži velika žalosna svečanost Egipćana." Zato se prozva ono mjesto Abel-Mizraim; leži s onu stranu Jordana.
12 Učiniše mu sinovi njegovi onako, kako im je bio zapovjedio.
13 Odnesoše ga naime sinovi njegovi u zemlju kanaansku i pokopaše ga u pećini na zemljištu Makpeli, na zemljištu, što ga je bio otkupio Abraham za grob od Hiteja Efrona, istočno od Mamre.
14 Kad Josip pokopa oca svojega, vrati se opet u Egipat natrag, on i braća njegova i svi, koji su bili s njim pošli na pokop oca njegova.
15 A braća se Josipova pobojaše, kad im umrije otac, i rekoše: "Što, ako bi se Josip pokazao protivan nama, pa nam uzvratio sve zlo, što mu učinismo?"
16 Zato poručiše Josipu, govoreći: "Otac tvoj pred smrt svoju odredio je ovo:
17 'Ovako kažite Josipu: Ah, oprosti ipak braći svojoj zločin njihov i grijeh njihov, što ti zlo učiniše.' A sad oprosti nam, molimo, zločin naš, jer mi štujemo Boga oca tvojega!" Kad mu oni to poručiše, zaplaka Josip.
18 Tada mu dođoše sama braća njegova, padoše pred njega i rekoše: "Evo, robovi smo tvoji!"
19 A Josip im reče: "Ne bojte se! Zar sam ja mjesto Boga?
20 Vi dakako misliste zlo proti meni, ali Bog okrenu to na dobro, da izvrši ono, što se danas zbiva, da uzdrži na životu mnoge ljude.
21 Ne bojte se sada! Ja ću se brinuti za vas, za žene vaše i za djecu vašu!" Tako ih je tješio i prijateljski im govorio.
22 I Josip je prebivao u Egiptu, on i porodica oca njegova. Josip poživje sto i deset godina.
23 Od Efraima vidje djecu do trećeg koljena; i sinovi Makira, sina Manasehova, rodiše se još za života Josipova.
24 Jednoga dana reče Josip braći svojoj: "Ja ću skoro umrijeti; ali će se Bog sigurno zauzeti za vas i odvesti vas iz ove zemlje u zemlju, koju je pod zakletvom obećao Abrahamu, Izaku i Jakovu."
25 Tada zakle Josip sinove Izraelove i reče: "Kad se Bog jedanput milostivo zauzme za vas, tada uzmite sa sobom kosti moje odavde!"
26 I umrije Josip, a bilo mu je sto i deset godina. Balzamiraše ga i metnuše u kovčeg u Egiptu.
| Postanak (Šarić) |
Glava . →
|