Poslanica Dalmatincima

Poslanica Dalmatincima autor: Ante Kuzmanić

→

djelo objavljeno 1861. godine u Splitu

Došle vile k' očima!

Hannibal ante portas!

Ovom besidom nisam namislio nagovarati protiv­-

nike i nepriatelje naše, jer znam, da kad bi se za njima

i muški naklopio, vèrljao bi od nemila do nedraga, pak

bi se onoliko okoristio, koliko da sam praznu slamu mla­-

tio . Besidim poštovanim našim redovnicima i ostalim sve-

štenicima Božjim, i našim ukim svitovnjacima, kojima je

stalo za napridovanjem naroda ovoga; a prostacima ili-

vam omaljnim nešto prigovaram. Ja bi rad, da se ovo

moje na talianski jezik neprevede, jer u tudjoj preobla-

ci moglo bi izgledati kao klobuk na vlaškom lončaru; a

opet bojim se da nebi shvatilo u prirodu njegovu, i

nebi se učinilo prikladno vištacima ine umitbe. Dosta je

meni , da ako će i slupano što biti, naši razume šta im

se upravo hoće, i da tudjini vide gdi su im vile k’ očima

došle, ili gdi im je za vrata privezano cerno magare, što­-

no se gospodskom latinskom ričju tumači: Hannibal ante

portas. Raspra je gèrdna, mogao bi ko doći razbijene

---

-4-

glave; dan današnji nevalja se titrati s’ narodnim pra-

vicama; ima braće naše i s’ one strane Velebita, i s’ one

strane Prologa; ima dušmanah prekomoracah; na opre-

zu dakle. Ko te naopako svituje, nehaje za tvoj mate­-

rinski jezik. Ti talianski nerazbiraš, a ko samo tako piše,

nije ti svoj. To ti dokazuje, da pod tudjom rukom ste-

nješ. Je li moguće da se u te zadraža, ili da se s’ tobom

iskreno spriatelji, ko ti slabo, ili sasvim neumi hèrvatski go-

voriti, ili misli da si murlak, svinjar i govedar, i krivo

gleda na potleušicu tvoju? Ima dosta poštenjakah tudjih;

njima hvala i slava; ali ima i takovih smutljivčinah, koji

ti podmiču rog za sviću, i otiskuju te od zavičaja tvoga;

a opet ima jih, koji ràdi su tvome dobru, ali im tudja

haljina oči zanosi. Slušaj dakle šta li povida od tvoje

gore list. Dosta si se napatio, kao da se nisi tomu ni

višt učinio; sad progledaj, i po svetom keršćanskom na­-

uku smirno uzdiši, i Boga moli, da se Bogu ražali, kao

što se ražalilo milostivomu Cesaru našemu, kad je tu-

skoro zapovidio, da se pravica svačja po narodnosti i

plemenu ima poštovati i braniti.