Pomisli, ružice, što stvori jučera

Pomisli, ružice, što stvori jučera autor: Šiško Menčetić

244. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika.

Pomisli, ružice, što stvori jučera,
   jer mi da tužice gorčije čemera;
   jer želje ljuvene napuni život moj
   ter mlados sva vene, želeći da sam tvoj.
Ar ono ljuveni procinih ja zlamen,
   ter začuh u meni na srci gork plamen;
   a s druge li strane razmislih u sebi
   jer moje lik rane imat će u tebi;
koji lik ne nađoh u travi ni zel'ju,
   toj čini da zađoh u čudnom vesel'ju.
   Zatoj te ja molju i zovu ružicom,
   čin' da već ne bolju ljuvenom tužicom.