Pokli ktje taj tvoja, ljubavi, zla strila,
da meni gospoja kaže se nemila;
meni već ni mila ni svitlos sunčana
ni druzih kih vila taj lipos izbrana;
a molim, pri dana životu suđena
da bi mi zgar dana taj svrha žuđena.
Rad bih znat, ognjena usiona ljubavi,
taj lica rumena, kojijem me zatravi,
jaoh, kako ostavi, da njima ovakoj
i u sni i javi skonča se sluga tvoj.
Ni razlog, vajmeh, toj, da je ona srcem mraz,
a tužno srce ovoj da gori kroz nje obraz,
a smrtni, jaoh, poraz da mori mene vik,
a da mi nje ukras ne bude dati lik,
da moj glas i jezik nemilos budeći,
jaoh, zaman morim vik prid tom vil cvileći.
