Podsjedanje i osvojenje Sigeta
| Podsjedanje i osvojenje Sigeta autor: Franjo Črnko |
2a → |
|
Podsjedanje i osvojenje Sigeta je opis istoimenog događaja iz kolovoza i rujna 1566. godine.
|
Izvori teksta
uredi- Oblega Sigeta v sodobnem hrvaškem opisu, Kidrič Fr. dr., Časopis za zgodovino in narodopisje, Maribor, str. 42-97, 1912.
- Podsjedańe i osvojeńe Sigeta u glagoļskom prijepisu hrvatskoga opisa iz g. 1566. ili 1567., Stjepan Ivšić, Starine knjiga 36., Zagreb, str. 390-429, 1918.
Prijepis glagoljskoga teksta
uredi| 2a | Na /15/ dan junia dojde uhoda ka g(ospo)dinu Zrinskomu, ka povida istino, da je vidil carovu vojsku na Saraj(e)vi i da je po noj hodil i da joj (j)e dužina na dvi mile zemle, i da je glas, da ide pod Seget ali pod Eger i da čini načinati moste pri Petarvaradinu na Dunaju.
Opet dojde druga uhoda s Pečuja, ki donese list od uhode, u kom je pisal, da istino turski car van ide, da ne zna pravo, pod ki grad. Opet dojde treta uhoda od Osika, ka povida, da je ure došal jedan beg k Osiku i da je on poslan elejaro i da se brodi priko Drave, i da je došla vsa Bosna i karamanski baša, i da su pali priko Drave na Slovinskoj zemli niže Mojslavine, da ne zna povidati, kamo oće pojti. Opet dojde uhoda i povida, da je bil pri Osiku, kada su vnoge ladje odvezli |
| 2b | Turci po Dravi od Osika
gori na brod, ki se zove Utovo proti Šikloušu, i da se oće ta beg, ki je poslan s carove vojske, ondi prik broditi, i da oće pri Šikloušu pasti t(e)r da će ondi veće vojske čekati ali da nigdor ne zna, kamo oće odonle pojti. Opet dojde uhoda iz tabora turskoga i povida, da se vojska brodi na Dravi pri Vitovu na ladijah, i ki kodir ju prehajaju Turci, da sproti idu na Budin i da ondi pri Šikloušu prespavaju. /17/ dan junija razumivši g(ospo)din Zrinski, da Turci neprestano prehajaju priko Drave i da prespavaju izvan iz Šiklouša po vartih i sinokošah, učini tanač i posla pod Šiklouš na sriću tisuće pišac i pet sto konikov i pred nimi posla kapitane: kneza Gašpara Alapi(ć)a, Miklouša Kobaka, Petra Patačića |
| 3a | Vuka Paprutovića i vojvode pišačke, da idu i da išću t(e)r kušaju sriću,
ako Turke najdu, da se š nimi pobiju, ako li Turkov ne najdu t(e)r ako ih ne obliče,[1] tako da na šiklouški varoš jagmu učine i da ga užgu. I kada su bili naši došli bli(zu) Šiklouša, v noći poslaše dvi sti pišac i sto konikov pod grad, da idu škomce i da vide, ako bi kadi[2] pod gradom u sinokošah Turci odseli t(e)r da bi jim na znanije dali. I kada su bili došli pod šiklouški grad, tako su pravo došli na turski tabor, kadi[3] je bil pal Mehmet-beg Tarali, sandžak od Hari(j)i — koga je bil car listor onda uzel iz hazne svoje i bil mu je dal sandžak blizu Carigrada, Čori-sandžak, i bil ga je poslal na prvo, da on bude elegaro pred vojsku i da se prebrodi priko Drave i da sede pri Pečuju, i da se ondi k n(j)emu vojska kupi, ka se bude brodila po brodih priko Drave, |
| 3b | i da se ne gible odonle, dokle ne bude imal zapovidi
od cara, kamo ima poiti. Na toga udriše naši i ondi ga razbiše pravo u zoru, ondi mnoge Turke posikoše i mnogi u niko trstije i blato listo u rubačah ujdoše. I beg kruto ranan osta u nikom trstiju, a sina mu živa uhitiše i tri Turka. A u kinču, u srebru, zlatu i šatori i koni žakman naši učiniše i zavarnuše se zdravi veseli k Segetu gradu s velikim dobitkom dobivši lipe marhe i pinez, kamil osam, koni t(e)r paripov šezdeset, mazgov pedeset i još k tomu napuniše turške marhe šestera kmetska kola, a gospodičići i vitezi segetski dojdoše u hazdijah zlatih i u šubah kunnih u Seget veselo. I donesoše dvi zastavi turske čarlene kruto velike, a na nih želisca široka kako jedan dlan od čista srebra |
| 4a | pozlaćene, i jedan konski rep farban na kopju i srebarnu jabuku na nem, što se govori sandžak. To je bil takov dobitak, da se ni odavna takov slišal.
Na /2/ dni juleja bosanski baša Mustafa-beg Sokolović sa vsom Bosnom i karamanski baša prebrodiše se priko Drave na Utovu i padoše pri Šikloušu pod Haršan hejem. /7/ dan juleja dojde uhoda s tabora turskoga od Belgrada dolnega i povida, "da je car došal u Belgrad, i da ladije vuku od zdola gori po Dravi, i da most oće načinati na Dravi blizu Šiklouša i da ide pod Seget i da most učini razmetati na Dunaju. Opet dojde list iz Pečuja od Nasuf-age, u kom g(ospo)dinu Zrinskomu piše, da je došal carov čauš i da je donesal od cara zapovid Hamza-begu, da najbrže ide na Dravu most načinati, akoli ne ide, da ga |
| 4b | oće pred negovom hižom učiniti na kolač nabiti — i učini po selih karvav ražan nositi i poče onde na Utovu most načinati i bil ga je jur dobro daleko načinil, med tim toga je došla jednu noć velika voda t(e)r ga je vsega raznesla, i ni ga mogal onde načiniti i bil je pošal u drugo mesto niže po Dravi i ondi ga je bil počel načinati, ča je u dva dni načinil, to je vse jednu noć voda raznesla.
Pošal je odonle u treto mesto doli blizu Osiku i ondi je bil počel načinati opet most, ni ondi ga pred vodom ni mogal načiniti — toliko da je bil k caru poslal čauša tužeći se, da pred velikimi vodami ne more mosta na Dravi načiniti — a car to razumivši on čas posla Hamza-begu čauša u Pečuj i posla mu jedan rubac turski dug i na kra(j)ih zlatom napisano: |
| 5a | Podsjedanje i osvojenje Sigeta/5a |
| 5b | Podsjedanje i osvojenje Sigeta/5b |
Bilješke
uredi- ↑ zapaze - Njemačko-ilirski slovar, bemerken - zapaziti, opaziti, obličiti, str. 85
- ↑ gdje
- ↑ gdje