Gospodine, ne udaraj
u tvom gnjivu sad na mene:
ni me zloće neizrečene
u rasrčbi tvojoj karaj!
Vrh sluge se smiluj tvoje,
u bolesti zašto gine;
ozdravi me, Gospodine,
jer su u smeći kosti moje.
I ma duša u svom stanju
smućena je veomi priko;
nu ti Bože, dokoliko
smilovat se imaš na nju?
Pogled oka milosnoga
svrni i dušu slobodi mi;
čin', da zdravje rob tvoj primi
milosrdja cića tvoga.
Zašto medju mrtvijem nije,
da se od tebe tko spomene,
iz propasti zle pakljene
tko da slave tve spovije?
Dosle cvileć u dreselju
moć sam trgo moje snage:
odsad sve me noći drage
umivaću mu postelju,
ter ću od suza groznijeh vire
za nepravdu, ka me trudi,
oko mene ljevat svudi
i bez svrhe i bez mire.
S gnjiva, u komu za grih stojim,
smućeno oko ma put ima,
jer se ustarah medju svima
nepri'ateljim hudim mojim.
Odstupite svi od mene,
nepravedni ki ste u sebi;
zašto usliša višnji s nebi
glas me molbe ucviljene.
Bog dobrostiv, blag i mio
me moljenje uslišo je;
Gospodin je duše moje
sad molitvu mu primio.
Svi će sramni i smućeni
nepri'atelji moji biti,
natrag će se tim vratiti
veoma i naglo zažareni.
Slava Ocu, Sinu dika,
čas svetomu Duhu budi,
ko je odprije bilo svudi,
sad i vazda i u vik vika!
