Ustavi se, bože, ustavi
u rasrdžbi karat mene
i me zloće nebrojene
u tvom gnjijevu ne zabavi.
Ah za milos čin' da umine5
nemoć bolne me gorkosti;
ah smetene viđ me kosti
ter me izvidaj, gospodine!
Viđ mu dušu gdi uze harat
zled priteška skrovne smeće;10
tvoja osveta, jaoh, dokle će,
dokle, o bože, na me udarat?
Obrati se k meni i prosti,
sahrani mi dušu veće;
izbavi me sej nesreće,15
zaklinam te tvôm milosti.
Er smrtnoga sred nereda
nejma tvoje uspomene:
i sred peći nije pakljene
tko tve ime pripovijeda.20
Plakah dosle, nu i odsada
neću ustavljat plač na licu;
prat ću suzam mu pernicu
po sve noći s gorka jada.
Od bojazni potamnio25
moj pogled je prid tvo'em gnjivom
i prid svakom suprotivom
oslabio sam i ostario.
Stani od mene svak ponase
tko krivinu ljubi i stvara,30
er usliši višnji odzgara
plača moga tužbe i glase.
On milosno primi od mene
smjerne molbe i odluke,
i gospodin prostrije ruke35
na molitve me snižene.
Nek se, tko god na me ustaje,
velmi smuća, stidi i trne
i tutako natrag svrne
zasramljene svo'e stupaje.40
Čas, blagosov, slava i hvala
daj se trojstvu privišnjemu,
kâ dava se, kâ 'e davala,
kâ davat će sveđ se njemu.
