Philenusa smrt of Chlori nemilne

Philenusa smrt of Chlori nemilne
autor: Fran Krsto Frankapan




Nu srce, nu misal, kaj prudi življenje
   kad drugo ni ufat neg strašno trpljenje?
   Jedino ufanje človika zdrživa,
   kak ono prestane, i žitak skončiva.
Vidiš, vernoj službi kakve zahvalnosti
   od nemilne Chlori imaš ljubeznosti;
   s čim več suze točiš, roniš zdihavanja,
   s tim su nje tvrdnosti vekša radovanja.
Još li ne spoznavaš da ti ni sujeno
   na 'vom svitu užit dobro odlučeno;
   nu srce, nu misal, kaj prudi življenje
   kad drugo ni ufat neg strašno trplenje?
Ovak je Philenus sam sobom protužil,
   ljubav izdvojeći, na smrt se odsudil;
   s čemernim handžarom prom srcu vudira:
   zbogom ostaj, Chlori, sluga tvoj umira.
Tvrda Chlori nato ravno bi dospila,
   tužno javčuć, plačuć, mrtvoga ljubila;
   al jur već ne prudi srca smilovanje,
   okorne tvrdnosti kasno umehčanje.