Evo pervencah,
Bratjo, obećani',
Najstaria dieca,
Tek od priekolani.
Starinom se zato
Dičiti nemogu,
Izvan onom viečnom
Po viečnome Bogu.
Bog ljudskome duhu
Dadè iskru svoju,
Da piesnici po njoj
Kroz sve vieke poju. -
Kako mi se 'e dalo
Tako vami dajem,
Ako slabo pievam
Ja slabost priznajem.
Nije mi do moje
Slave razpruženja,
Već od majke Slave
Slavnog uzvišenja.
S ovo malo cvietja
I bilja veselo
Rad bi samo njojzi
Nakititi čelo!
