Anchises: Parides preslavni, vnoga tvoja mudrost,
po vsem svitu znana i gospodska vridnost,
ufam se da neće potamnit pravicu,
hćer zakratit svoju meni zaručnicu.
Leto dan služiti bi mi odlučeno,
obvršivši verno vživat dopušćeno;
termin je izminul, služba izkazana,
veže ljubu dragu na to vera dana.
Hippomene slavna ovo t' je nazoči,
deh, ljublena, prosim, rič moju svidoči,
je l' pregriših kada v dužnoj pokornosti,
al dostojno skazah od srca dragosti?
Hippomene: Oh, Anchises, dobro se spominam
vere dane, koju potvrdjivam;
ne izlažem ništar službi tvojoj,
u vsem znal si vgodit misli mojoj.
Silvius: Parides brezmožni, tvojoj razumnosti
klajnjam se ponizno proseć, oh, milosti,
da mi ljubu ne zabraniš,
vernu službu ne pošališ,
koju iskazah.
Celo leto verših pokorno dvoreći,
čisto i pravdeno hćer tvoju ljubeći,
na to imam svidočenje,
ovi prsten na zlamenje
ljube stalnosti.
Ufam se da neće prsten progovorit,
drugom nego meni milošću privolit;
sama povij, duša draga,
je l' milovah telo, blaga
rad tvoje volje.
Hippomene: Vazdar sam te od serca ljubila,
službi tvojoj zahvalnost željila;
kad ti persten, Šilvijuš, darovah,
pravu ljubav onda z njim aldovah.
Theseus: Parides slavni, teb' se klanjam,
mudrosti tvojoj prijavljam,
prosim, i mene razštimaj,
pravične zroke ne zatiraj,
koje ti imam svidočiti,
jedinu hćerku dobiti.
Leto dan služih dostojno
divi predragoj povoljno,
srce u rukah noseći,
dragosti zaklad moleći;
nato se ona smiljila,
oh, kušac dragi zdilila.
Deh, more l' biti kaj vridnijega,
zaveza ljube tvrdjega
nego srčeno objeti,
kušac podat i prijeti;
nemoj, dušica, tajati,
moje življenje skončati.
Hippomene: Oh, Theseus, prava radost moja,
Hippomene veruj da je tvoja;
zato srce željeć te ljubiti
htilo s kušcom vernost svidočiti.
Parides: Hippomene, veruj, s tobom prigođdjnje
vsakoj mudroj glavi daje promišlenje;
vimdar kak je pravo, hoću znat razlučit,
tebe, drago dite, jednomu prisudit.
Hippomene: Srce moje v oblast tvoju dajem,
zapovidi pokorno podlažem,
znam da jesam va tom zaludila
ter zaveze vsim trim privoljila.
Parides: Hrabreni Anchises, moram valovati
da zrok imaš jaki hćer potribovati;
al kad roditelju ljubav je neznana,
tako nima kripost hćere vera dana.
Silvius ljubleni, prstena zlamenje
ni tak stanovito ljube zadobljenje,
ar se rad prijazni po većkrat dariva,
neg prisežni prsten ta sam zaveziva.
Theseus razumni, ti si znal pogodit,
stanoviti zaklad ljubavi zadobit,
ar kad dobrovojlno neg jednoč kušnjena
je divojka prava, ta je zadobljena.
Ni moć kušac nigdar već nazad uzeti
nit za ljubu drugi poštenu prijeti,
Silvius, Anchises, najte zamiriti,
koga je kušnula, toga mora biti.
