Ova će još dikla bit mnozim s tužice

Ova će još dikla bit mnozim s tužice autor: Šiško Menčetić

393. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika.

Ova će još dikla bit mnozim s tužice,
   ar je sva iznikla kako cvit ružice;
   diklice ja mlađe ne vidih dosada
   kojoj se dal slađe bih da mnom oblada.
Tolika gizda jes slavne nje liposti,
   da je pun nje ures ljuvene kriposti;
   nikako pozira toliko ljuveno
   da človik umira i vene skroveno.
Ako li govori, ukaže novu slas
   u kojoj otvori anđelsku rič i glas;
   a koga nje kosi ne bi još zanile
   niz grlo ke nosi jakino i vile,
ter preden od zlata vidit su jur meni, -
   one bi sva plata u želji ljuveni!
   Kad ona ljuveno glavicom protresa,
   ovo, dim, skroveno ljubav luk rasteza.
Rit me je deri sram: za nje dil život oć
   svaki nje vlas i pram toliku ima moć;
   neka zna svak meni da pamet odijele
   nje ličci rumeni i ruci pribijele.
Visok vrat i čelo, puno sve radosti,
   drže me dreselo u željah zadosti;
   sve mi je zamama, sve mi je nepokoj,
   usti nje nu sama smamiše život moj.