Ljubljeni moj sinko, milo te odhranih,
na junačke noge dostojno postavih,
k tomu jur proskrbih i tvojoj mladosti
zaručnicom vridnom roda i liposti.
Buduć da se vnogi v nezvist oženjiva,
blagoslova Božja z ljubom ne uživa:
zato, dobro moje, ću te svitovati,
s tovarušem dragim srićno prebivati.
Zavezom jednakim skupa priseguju
muž ženom na vernost, srca si alduju;
kako ruka ruki na pomoć stvorena,
tako je u hižtvu dragost odlučena.
Mužu je pristojno peldu dobru dati
da se more žena v zrcalo gledati;
proti njoj skaživaj ljubav, smilovanje,
sebi čini nosit posluh, proštimanje.
Pregrihe pomajnše mudro pregledivaj,
ne za vsaku karaj, špotaj il udiraj;
ar tak ničemurne tolvajske naglosti
nisu pristojeće hižnoj jedinosti.
Nego, dragi sinko, kaj ti ni ugodno,
v bitju il nebitju drugać nepovoljno:
na ufanom ženi drago progovori,
z načinom ljublenim željenje otvori.
Pred njom bar ne skrivaj hižne zmogućnosti
niti kaži dvojbu čiste nje vernosti;
neg tri dugovanja triba samo mučat,
ženi na spoznanje nikakor dopušćat:
pineze i kinć svoj pod oblast ne dati,
kak ti život zmožan, zavsim ne skazati;
strajnske otajnosti al stvari drične
poufati ženi bivaju nesrićne.
Priko vridna reda cifre naj trpiti,
ogovor pri ljudi znaju vred spraviti;
k tomu tak hudobne svita nasladnosti
uzrok jesu nikda srca turobnosti.
Bivaju rizična vnoga gostovanja,
na prošćenje crikvam gusta pohajanja,
po susestvu odviš slobodno klatarit:
čine u poštenju čemerno zahvalit.
Zato ne skrativaj pobožnosti dične,
veselja poštena, razgovore vridne;
ar tesnoća vnoga pervlje zna naškodit
neg sloboda sridnja koje zlo prirodit.
Naj ti ne bu dikla tužna službenica,
al nit preohola tebi glavarica;
ne daj joj u dobru odveć izgizditi
niti radi straha nevoljno zdvojiti.
Ne pomajnkaj, sinko, u tvojoj dužnosti
dostojne skaživat ženi ljubeznosti;
nemoj tvoje vile skraja iziskivat,
jer nevera takva smi se naplativat.
Zapovid je Božja verno skup hižiti,
tovaruša draga kot sebe ljubiti;
da b' od Jezabele još ružnija bila,
naj človičtvu tvomu vridna bude vila.
Z Adamova rebra Eva bi stvorena,
ne iz nog il glave oprvić rojena;
htil je Vsemogući po tom izkazati
da muž ženu ima kot srce čuvati.
Ova, sinko dragi, na pameti imaj,
mirno i jedino z ljubom ti prebivaj;
hoćeš u človičtvu vridno napridovat,
u dragosti pravoj blaženo radovat.
