Od začetja Isusova

Od začetja Isusova autor: Marko Marulić

Od začetja Isusova

O zvizdo svih liplja, majko, Divo čista,
tvom nebo i zemlja čistinjom procvita:
na pomoć te zovu, milost daj ku prosim,
neka t' pisam ovu od začetja složim.
To t' bi parva radost, koja nas utiši,
i velika slatkost; zatoj me usliši.

Prislavna Divice, ka s' puna milosti,
nebeska kraljice, i svake slatkosti:
ti jesi sveršena nada sva stvoren'ja,
kripostmi rešena brez mire brojen'ja;
ti s' plemena slavna, divica istina,
ka bi izabrana za božjega sina.
Trojstvo te jedino izabra božastvo
prija nere ino stvori i zemaljstvo.
Potom te ukruni krunom od liposti,
pričistu učini po svojoj kriposti.
Posluh, umiljenstvo sveršeno t' dopusti;
ljubeć ti uboštvo, iznajde milosti.
Od vičnjega Boga po tebi nam dojde
i od ploda tvoga svitlost nam izajde,
koji nas prosvitli u tminah stojeći
i plač nam oddili tužnih nas videći;
tužeći grih veli još s ocem Adamom,
kojim nas uhili i s materju Evom.
Uvik bismo stali pod djavalsku oblast,
a nikad ne imili ni raj ni božju slast;
po tebi, Divice, Bog nas je izbavil
djavalske tamnice, a raja dobavil.
U vrime najlipše od tvoje mladosti
prihodit počaše vesel'ja i radosti;
u Nazaret divom kada ti stojaše,
pametju i dilom sasvim Boga znaše.
Človiku čistomu biše zaručena,
Osibu svetomu zoviše se žena.
U kući stojeći, često uzdihaše,
suze utirući, proroštvo čekaše;
Bogu se moleći, na molitvu staše,
milosti proseći, ovoj govoraše:
O Bože moj mili, ne daj mi umriti,
moji oči dokoli ne budu viditi
ka je diva postat čista ter istina,
kojano će se zvat mati tvoga sina.
Da bi mi jur vidit tuj slavnu gospoju
i njoj se poklonit prignuv glavu moju,
ja bih tada pala prid slavne noge nje
ter bih celivala još vazda stope nje;
još bih se podala vazda bit raba njoj
i verno služila sve vrime život moj. -
Tako tad misleći, željaše istinu;
pride an'jel leteći, hižu svu prosinu
velikom svitlostju, većome od sunca,
još većom kripostju, poslom Boga Oca.
I došad u kući k Mariji govorit,
blizu nje budući, poča ovo pravit:
Slavno naručen'je svemogoga Boga,
ovo t' je poslan'je Gospodina moga,
njega riči ove da ti ja navistim
od strane njegove i da te pozdravim.
Marija, zdrava si, Gospodin je s tobom,
milosti puna si, s kripostju svaršenom.
Meu žene ine blažena ćeš biti,
čuvši tvoje ime, svak će se klanjati. -
Čuvši Marija toj an'jelsko rečen'je,
u pamet pride njoj veliko mišljen'je;
mišljaše gledaje ča bi ovo dilo,
ovo pozdravljen'je, ko prija ni bilo.
Čuvši tada an'jel, priče govoriti,
on isti Gabrijel, divu sloboditi:
Ne boj se, Marija, iznašla si milost,
ovo je rič božja i njegova kripost.
Sina ćeš začati u tvoju utrobu
koji će platiti človika svu zlobu.
Ime tad njegovo Isus hoće biti
kada ga ti, divo, budeš poroditi.
Hoće se on zvati vazda sin vičnjega,
svak mu se klanjati i ufat u njega.
Stol'ja Davidova Gospodin mu će dat,
u hiži Jakova uvik će kraljevat,
svetih od sužanjstva izbaviti otac:
njegova kraljestva neće biti konac. -
Reče tad Marija svetomu an'jelu
ova govoren'ja, tomu Gabrijelu:
Ja muža ne poznan. Kako će toj biti
da ću ja, ne začan, sina poroditi?
Ja sam obećala gospodinu momu,
divstvo moje dala Bogu svemogomu. -
Odgovori an'jel prečistoj divici,
on svitli Gabrijel reče ove riči:
Duh Sveti će priti ki će te napunit,
vičnjega kriposti hoće te obsinit;
diva ćeš začeti i diva porodit
i tada nećeš ti bolizni oćutit.
Boga i človika hoćeš ti začati,
blažena dovika vazda ćeš se zvati.
Slavna i vesela hoćeš ti porodit
kad nebo i zemlja hoće se prosvitlit.
Svet će se on zvati sin Boga živoga
ki će odvezati človika grišnoga.
Hoće ga slobodit od djavalske uze,
sveršeno oprostit i sve verne duše
da pojdu u vesel'je, u velikost stati,
a nigdar dresel'je već ne budu znati.
Ovoj Isabeta sina je začala,
stara tvoja teta; ča pri ni imala
u mladosti svojoj, po božjoj milosti
zgodi se sada njoj u njeje starosti.
Šest misec ovo je od toga vrimena
začala da ga je, ka biše neplodna.
Zato ni neuzmožno svaka rič prid Bogom,
da vse [je] uzmožno s kripostju njegovom. -
Drago bi divi toj an'jelsko rečen'je,
u sarce pride njoj veliko mišljen'je;
reče ovo ona, prignuv se Marija:
Ja sam nedostojna raba gospodinja,
zbudi se toj meni sve po riči tvojoj;
volja se ispuni gospodinja u toj
kako se dostoja; vazda budi hvaljen
od svega stvoren'ja, u vik vikom amen.