Od uzvišen'ja gospina

Od uzvišen'ja gospina autor: Marko Marulić

Divice pričista, majko umiljena,
kom svita sva mista biše prosvitljena:
k tebi kad dohodi an'jel, božji posal,
ti Boga porodi kimno je svit postal;
Karsta, stvoritelja svakoga stvoren'ja
ter odkupitelja človičja zgrišen'ja.
A to jest božji sin, plod tvoj, o Marija,
ki, sašad sa višin, od tebe put prija.
Obra te da budeš njegova majka ti,
a divom pribudeš: toj virujemo mi;
jer za svetost tvoju tere ponižen'je
da ti milost svoju i svako uzvišen'je.
I svaršiv činjen'je, buduć doli došal
za naše spasen'je, na nebo jest pošal
u nebeskoj slavi, gdino pak i tebe
radostnu postavi na pristol kon sebe;
od zemlje uzdvignu gori u višini:
togaj ti dostignu. O Gospe, učini
z dostojanstvom tvojim i s tvojim moljen'jem
mnozim grihom mojim da budeš prošćen'jem;
tere da, hodeći putem od kriposti,
inud ne bludeći, vidim tve svitlosti.
Tebi se uščudiše an'jelski svi kori
kada te vidiše uzhodeći gori,
suncem odivenu vikovnje svitline,
zvizdam ukrunjenu nebeske višine.
I riše pitajuć: Ka je to kraljica
ka se sva sja greduć kakono Danica?
Neg misec liplja, neg sunce ko čini dan,
a jača neg šereg ki s tabora gre van. -
Tad odgovoriše an'jelom an'jeli,
ki tebi služiše na zemlji veseli;
a najme Gabrijel, užgan od ljubavi,
teciše vas vesel s krunicom na glavi;
zvoneći violom, prislatko pojaše
tere svim an'jelom tako govoraše:
Toje ku pozdravi Gabrijel, poslan k njoj,
a da se pripravi, navišćujući njoj,
roditi onoga kojino nju stvori,
človika i Boga ki sad stoji gori,
s Ocem, s Duhom Svetim, ki su tri Bog jedan,
i jedan Gospodin, ne svim jednako zvan;
da, ki ga viruju, i tim je pripravil
da se tuj raduju gdi je nas postavil.
Poni njim i nam toj gospoja hoće bit,
pokol je to dal njoj ki može sve činit.
A toj su proroci vazda govorili;
tomu su sad roci, toj su svi želili.
Po njoj su spaseni u limbu ki bihu,
po njoj su ispravljeni ki bludeć živihu.
Po njoj se otvoriše taj vrata od raja,
ka se zatvoriše onom ka ne haja
zapovid pristupit ter pojti bi harla
gdi nimaše stupit s pohlepom od garla.
Svi ljudi cić one prokleti bihu tad,
a svi su cić ove blagoslovljeni sad. -
Nakon te beside radost velika sta,
da pram njoj izide stavši se družba sva.
Bog Otac nju poja, Isus ju zagarli,
a svu ju obuja Duh Sveti u harli.
Tote ju okruni sve Trojstvo jedino
krunom slave vičnje vele ljubeznivo
tere ju posadi poli sebe sidit,
gdi će proslavljena va sve vike živit.
Videć serafini toliku slavu nje,
od ljube užgani prominiše petje.
Ostavivši: Svet! svet! - Sveta! sveta! pojahu
i organe zvoneć slatko privartahu.
Zatim kerubini sa svom jerarkijom
prislatko pojahu hvale Bogu i njoj;
zvonjahu organe, citare i viole
ter slatko pojahu nove pisni ove:
Zdrava, virenice i hći sinka tvoga,
prislavna kraljice dvora nebeskoga!
Zdrava, ka radosti puna si, vesel'ja
ter svake sladosti nada sva stvoren'ja!
Zdrava si, Divice, majko milosardja,
nebeska kraljice, slavom okrunjena!
Zdrava si, Divice, ka Boga porodi,
čista golubice, kino svaka stvori;
s kim ćeš kraljevati u vičnje vesel'je
tere radovati nada sve stvoren'je.
Ti jesi meu svimi ženami blažena,
ti si nada svimi kori uzvišena. -
O Gospe, cić tvoje tolike radosti
usliš molbe moje, podil mi milosti,
da vidim slavu ja u koj pribivaš ti;
to želi duša ma, ti znaš to i Bog vi.
Pričista s' divica, sina s' božja mati,
nebeska s' kraljica, daj mi se poznati.
Viditi mi se daj, sluga tvoj da uživa
gledajuć obraz taj kim nebo prosiva.
Mislim sada zatim kako te Bog stavi
uzvišenu sasvim u tolici slavi;
zahvaljujuć njemu da prida nj pokleče,
umiljena u svemu, tere tako reče:
Veliča duša ma hvalom Gospodina,
vesela vazda sta kad njega spomina.
Duh se uzradova u Bogu, spasu mom,
ki nebesa skova i zemlju, svaka š njom.
Jer koga višinu misal ne more seć,
pozri na nizinu rabe se, gori steć.
Ki to budu znati, sinovi od žene,
blaženu će zvati odsad evo mene.
Meni bo velika stvoriti će moguć
komu ni prilika, toliko je slovuć.
Milosardje svoje od roda do roda,
svim ki ga se boje, davat mu je goda.
Svaršeno mogućstvo u mišcu svu sagna,
a sardac oholstvo dostojno razagna.
S pristolj uzvišenih potišće dolika,
uzviši umiljenih varh nebes gorika;
lačnih ter ubozih u dobro postavi,
a bogatih mnozih izprazniv ostavi.
Izraela prija slugu svog i njemu
obitan'ja izda, istinan u svemu
kako reče našim roditeljem on sam,
Abramu i ostalim, da će dat sebe nam.
Ocu, Sinu hvala i Duhu Svetomu
do konca od počala ter Bogu jednomu. -
Te izustiv beside, gdi te Bog posadi,
toti ti priside, toti se usadi,
u vičnjem počten'ju, u svitliji lože
ner u govoren'ju izreći se može.
Smislit svist zemljena ne more meu nami
koliko s' blažena žena meu ženami.
Blažen je plod oni ki je od tebe izišal,
na kom se usloni svit ki biše zgibal.
Njega za nas moli kino da to tebi
da mu bude koli prijati nas k sebi;
da tebi i njemu brez svake pakosti
služimo u svemu po njega milosti.
Ufan'je sve moje postavljam u vaju
ter, milosti tvoje proseć, ne sustaju.
Grišnik sam, Gospe, ja i moja činjen'ja,
da gdi je ljubav tva i tvoga rojen'ja?
Za grišnike side sa nebes dolika;
da jih dvigne, pride od zemlje gorika.
Za grih njih podniti hoti sve nevolje,
pravdi učiniti božjoj zadovolje.
Za dati život nam na križ se hti prostrit,
na križ umriti sam, martav s' u greb zaprit.
Uskarsnu treti dan i pojde u višin
i side ob desnu stran Oca koga je sin.
Tolike ljubavi budući majka ti,
premda smo nepravi, u tebe ufamo mi:
ti nas pomagati dostojaj, kako viš,
Bog nam će sve dati kad godir ti uželiš.
Tebi, slavnoj Divi priporučam sebe,
ti me krip i živi s tim ki obra tebe;
komu se sad klanjam podvijajuć ramen
i glavu priklanjam vazda slaveć, amen.