Obašašća i basanja/Metro Concorde

METRO CONCORDE

Hoće li se još ikad moći onako plakati?

Kao rodna kiša kapale su suze po licu, po rukama.

Hoće li se ikada više moći biti onako dobar?

Hoće li se više ikad biti onako čist?

Širokom kretnjom sijača svima i svakomu sijati potpuni oprost.

Metro je tutnjao, ljudi su srljali, a trenutak je bio neshvatljiv: jedna starica, s ulupljenom límōm pred sobom, prebirala je po klepetavoj harmonici zavičajni napjev, moj i njezin.

1965.