O rieko, ka tvoreć'
O rieko, ka tvoreć autor: Junije Palmotić |
- O rieko, ka tvoreć'...
O rieko, ka tvoreć' romone svim mile,
na vodu siliš teć' pastiere i vile,
u koje većekrat ma Rakle sviet prosi
ko će joj cvietje stat' zlaćanieh vrh kosi,
često ako tekuće me suze i moj cvil
u podne najvruće tebe su uzmnožil',
vidiet' mi daj lice u bistroj toj vodi
me slavne božice, da klanjam njoj odi.
Ah, ne ć' čut' molbe me. Nemile i prike
morske sam valove ja drž'o, ne rike.
Nu za zlu vil, u krilu ka se tvom ogleda,
narav ti nemilu i vrlu toli da.
Ja nosim gor'k plač moj razmetno tebi u dar,
a d'o sam srce njoj, najdražu na svietu stvar.
Za ovo mi činjenje lakom prem ste vi,
ti od rajske nje slike, ona od sve ljubavi.