O rieko, ka tvoreć'

O rieko, ka tvoreć autor: Junije Palmotić

O rieko, ka tvoreć'...

O rieko, ka tvoreć' romone svim mile,
    na vodu siliš teć' pastiere i vile,
u koje većekrat ma Rakle sviet prosi
    ko će joj cvietje stat' zlaćanieh vrh kosi,
često ako tekuće me suze i moj cvil
    u podne najvruće tebe su uzmnožil',
vidiet' mi daj lice u bistroj toj vodi
    me slavne božice, da klanjam njoj odi.
Ah, ne ć' čut' molbe me. Nemile i prike
    morske sam valove ja drž'o, ne rike.
Nu za zlu vil, u krilu ka se tvom ogleda,
    narav ti nemilu i vrlu toli da.
Ja nosim gor'k plač moj razmetno tebi u dar,
    a d'o sam srce njoj, najdražu na svietu stvar.
Za ovo mi činjenje lakom prem ste vi,
    ti od rajske nje slike, ona od sve ljubavi.