O kruno pridraga, biserni moj cvite,
ljubav me primaga da umrem krozi te.
Tijem ne htij zamirat, ar oči utiču
tve gizde pozirat kojim se vas diču.
Ni mi htij zabavit, molim te za milos,5
sluga se tvoj pravit, zač mi je usilos,
pokle mi s', gospoje, u prseh mojih stril,
i duše još moje ti s', vilo, veći dil.
Ar meu svim vilama i meu sva još dobra
gospođa s' ti sama me srce ku obra;10
ni pomnjim za ino na saj svit što viđu
neg tebi jedino u milos da priđu.
Nis' tvrđa kamena, nit može toj biti,
gdi s', vilo, ljubljena, da nećeš ljubiti;
najliše ki t' mlados s životom dariva15
na svaku tvu rados vik da ti vas biva.
A uzrok tomu bi tva lipos, sunačce,
ku velmi obljubi me želno srdačce;
ar ljubav tolika hitro ga pritvori,
anđelska tva slika da na njem sva gori.20
Tebi me još izda ter u hip on sveza
s kripostju jur zvizda od tretjih nebesa,
da uze ljuvene, dokle na svit hodim,
ne zdriješim ja s mene, ni jej se slobodim.
Smiljeno cić toga ja t' se ću pomolit,25
vrh mene svim tvoga ne htij se oholit;
reci se da s' moja, za bijelo tve lice,
jur moja gospoja, a ja tvoj, ružice.
A mnom se neć stidit meu vile gizdave,
nu ti će zavidit cić hvale i slave,30
na svakom vesel'ju u pjesneh gdi sloveš,
za gizdu još vel'ju kruna se svim zoveš.
Svemu je svrha smrt, nu samo slavan glas
ne može nigdar strt, ar nad njim ne ima vlas.
Krostoj se ć mnom, vilo, vrhu svih dičiti,35
istom me jur milo htij k sebi primiti;
a plaću ja inu za moj trud ne prosim
neg tebe jedinu u prseh ku nosim.
