Nu pamet postavi, gizdava gospoje

Nu pamet postavi, gizdava gospoje autor: Šiško Menčetić

335. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika.

Nu pamet postavi, gizdava gospoje,
   tvoj sluga što pravi u pjesni ku poje:
ili se oholiš, rači mi, vilo, rit,
   ili se što boliš, u tanac ter neć prit?
Jer moje srdačce oćuti gorki jad
   gdi tebe, sunačce, u kolu ne bi sad;
ter ako i spivam iz glasa zadosti,
   nemoj mnit pribivam u nikoj radosti.
Nu te htih gospođu uprosit što bî toj,
   i sam pak da pođu iz tanca sluga tvoj,
neka te sadružu u svem što stvoriš kad,
   odkli te jer služu umrit sam za te rad.