Nehemija stavlja kraj na društvene nepravde
| Biblija, ekumenski prijevod; preveo: Tomislav Dretar Nehemija stavlja kraj na društvene nepravde |
- 5 1 Tad se podiže jedna velika tužba ljudi iz puka i njihovih žena protiv njihove braće Židova. 2 Neki govoriše: » Naši sinovi, naše kćeri i mi sami, brojni smo. Mi želimo imati pšenice za jesti i živjeti!« 3 Drugi govoriše: » Naša polja, naši vinogradi i naše kuće, mi ih dajemo u zalog za imati pšenice tijekom gladi. « 4 Drugi opet govoriše: » Za namet kraljev, mi pozajmljujemo srebro na naša polja i neše vinograde. 5 Ipak, naše je tijelo slično tijelu naše braće, i naši sinovi slčni su njihovim sinovima. A ipak mi trebamo izručiti svoje sinove u ropstvo, a neke od naših kćeri su već porobljene; mi tu ne možemo ništa; naša polja i naši vinogradi u drugih su!«
- 6 Gnjev me žestoko spopade kad ja začuh njihovu tužaljku i takve riječi. 7 U meni se nametnu odluka učiniti prijekore plemenitašima i sudskim činovnicima, i ja im rekoh: » To je jedan teret kojim vi opterećujete2 jedni druge!« Potom, ja ih sazvah na jedan veliki sabor.
- 8 Ja im rekoh: » Mi smo, mi isti, otkupili svoju židovsku braću prodanu drugim narodima, koliko smo mogli; ali vi, vi prodajete svoju braću, a mi isti smo ti kojima su prodani!« Oni šutaše i ne nađoše ni jedne jedine riječi za reći. 9 A ja rekoh1: » To što vi činite nije dobro. Nije li to u strahu Boga vašeg da vi trebate hoditi, za izbjeći sram naroda, naših neprijateljađ 10 Ja također, moja braća i moje sluge, mi smo im pozajmili novac i pšenicu. Mi ćemo dakle napustiti taj dug. 11 Vratite im, još danas, njihova polja, njihove vinograde, njihove maslinike i njihove kuće, kao i dio2 u novcu, pšenici, novom vinu i ulju koje ste im pozajmili.« 12 Oni rekoše: » Mi ćemo ga vratiti i nećemo im ništa iskati. Postupit ćeko kako si ti rekao.« Ja pozvah svećenike i zakleh ljude da postupe kao što se reklo. 13 I ja također prodrmah šav svog ogrtača3, i rekoh: » Ovako će Bog prodrmati izvan kuće svoje i daleko od svojih dobara svakog čovjeka koji ne bude držao riječ njegovu! Tako će on biti prodrman i ostavljen bez ičega! « Sav sabor reče: *»Amen!« i hvališe GOSPODA. A puk učini ono što biješe rečeno.
- 14 Od istog dana kad mi se dade naredba da budem upraviteljem njihovim u zemlji Judinoj, od dvadesete godine sve do trideset i druge godine kralja Artakserksa, tijekom dvanaest godina, ja i moja braća nismo jeli kruha upraviteljskog1. 15 Prije mene, prvi upravitelji slomili su narod i uzimali im kruha i vina i, osim toga, 40 sikala srebra2. Njihove sluga također vršiše svoju prevlast nad narodom. Ali, ja osobno, ja nisam postupao tako, iz straha od Boga. 16 Ja sam također prionuo radu na tom zidu, i mi nismo kupili polja3, i sve moje sluge bijahu skupljene ovdje, na poslu. 17 Židovi i sudski činovnici koji bijahu za mojim stolom4 bijahu na broju od 150 ljudi, s onima koji dolaziše k nama iz okolice.
- 18 Ono što bijaše pripravljano svakog dana jedno govedo, šest ovaca po izboru i perad bijaše priremano za mene; i svakih deset dana vina u izobilju. Usprkos tome, ja nisam zahtijevao kruha upraviteljskog, jer služba teško pritiskivaše narod.
- 19 Moj Bože, sjeti se za moje dobro svega što sam ja učinio za taj narod!
