Nadgrebnica Franetu Hektoroviću, rodjaku svomu dragomu za milošću

Nadgrebnica Franetu Hektoroviću, rodjaku svomu dragomu za milošću autor: Petar Hektorović

Naredna mladosti, Frane, i čestita,
  Kî rascvili dosti ćaćka vrimenita
I majku dreselu učini i bratju,
  Dâ svim tugu velu naprišnom tom smartju,
Kî vapiju: Frane, glasom čudne sile,
  Zač nam zada rane brez mača i strile?
Bližike i rod tvoj komu dika biše
  Tišće u nepokoj, jer tobom cvatiše,
I Stari Hvar ovi u kom se porodi
  Ožalosti i Novi i sve kud god hodi.
Tiha pitomino, zgovore veseli,
  Beside istino, pokoju naš veli,
Istino brez rote, pošten'je veliko
  I svake dobrote očita priliko,
Tihosti velika, umiljenstva slavo,
  Kî ranom brez lika rani nas nepravo,
Pokol nas odbiže, bolji stan obravši
  Kad te smart dostiže žalost nam zadavši,
Daj, imaj spomenu, zabiti ne hteći
  Svih onih kî venu svak dan te želeći.
Kadgod nas odzgora htij milo pozriti,
  Jer ćemo do umora za tobom cviliti.
I sliš' svih ča t' poju u pisneh na miru
  Za dobrotu tvoju i kripost i viru.
I primi svaki dar koji se postavi
  Na tvojem grebu zgar rad naše ljubavi.
Uzdahe ti nose tvoji družbenici,
  Mlade mome kose, a pisni knjižnici,
A ćaćko suzice, a žalosna mati
  Od sarca tužice ke ju će skončati,
U velikoj želji za ljubav svaršenu,
  Znanci s prijatelji svakčasnju spomenu,
Mlade udovice skupom se ustaju,
  Žene i divice koje te poznaju,
Ter ti prikazuju ružice rumene
  Neka te poštuju, i vence zelene
Pelinom kićene, povite kosami,
  Zlatom narešene, zalite suzami.
Eto, ako t' je dan, mladiću primili,
  U raju oni stan kî se dobrim dili,
Moli se i nastoj u nebeske strane
  Svih tvojih drazih broj s tobom da se stane.
A ovo ti piše nemiran sâm sobom
  Kî plačuć uzdiše počarnjen za tobom,
Pomarkal očima, pun svake žalosti
  Kî pokoja nima cić tvoje mladosti.