Na sviti nî s većom, što sunce obasja

Na sviti nî s većom, što sunce obasja autor: Šiško Menčetić

480. pjesma prvog dijela Ranjinina zbornika. Akrostih Nikoleta.

Na sviti nî s većom, što sunce obasja,
   sliđena nesrjećom koliko tužna ja;
jer možem reć Bogu: ako su nebesa
   taj koja sve mogu od našijeh telesa, -
koliko jes zvizdâ, toliko sa svu moć
   svaka me jur izda, kako zna dan i noć.
Od moje mladosti, istinu možem rit,
   ne prijah radosti; ovo ću i umrit,
lasti čas ne ćuti život moj ni mira,
   ni s dušom ni s puti, tolik me trud tira.
Er da sam ja kami, dosle bih skopnila
   tolicim mukami koje sam strpila.
Ter molbom ja molju da me svak žaluje,
   ako tko nevolju i moj plač viruje;
ar ini ne ćutim razgovor koli smrt
   ku zovem i slutim, jeda me bude strt.