Na salašu kraj Betlema,
tamo paše dosta ima,
tamo ovce tjerajmo,
u tu frulu svirajmo.
Vatru ćemo naložiti,
pokraj nje se položiti,
premda ljuta je zima,
a odjeće ne ima.
Zato, Miško, nosi drva
jer imamo jošte mrva,
i to kaži Đurici
u tankoj košuljici.
Ti, Bartole, vrati ovce
i pristavi k vatri lonce,
ali da ne pokipe,
pazi dobro, Filipe.
Što ćeš dati, brate Mato,
što ćeš ponijet, seko Kato?
Nami na put u torbu,
jednu kokoš u čorbu.
Ja ću ponijet jedan sirac,
i kajmaka jedan lonac,
i dva il’ tri plećeta
i čuturu šerbeta.
Ustan’, brate, ti Nikola,
i opravi brže kola,
jerbo jedna novina
nas doziva s visina.
Hajde ovce zatvorite,
torbe vaše zametnite,
do Betlema hodimo,
da djetešce vidimo.
Hajde, braćo, da idemo,
da darove ponesemo
božanstvenom kraljiću,
našem dragom Božiću.
A ti Andro, uzmi gajde,
tere s nami friško ‘ajde,
i posviraj sad veselo,
da nas čuje sve selo.
