Moje čisto zlato, pokli me Bog stvori,
odlučen bih na to da me ljubav mori.
Ljubav me taj mori sa svu nje usilos
tere mi govori: "Trpi sve za milos,
svaki je rok blizu, zač ga vrime dvigne;5
dni duzi tač nisu da ih noć ne stigne."
Ja taj rok čekaje potrajah svu mlados
i svakčas ufaje tuj prijat nje rados,
jurve sam usahnut milos tuj želeći,
ni možem odahnut boližljiv cvileći.10
Oh, dobro sad vidim da mi gre skončan'je,
a svakčas li slidim ljuveno ufan'je.
Ne možem izreći čim hrlo dni lete,
a nî moć uteći od smrti proklete.
Roka smrt ne dava, slidi nas dan i noć,15
jur je nje sva slava, vrh svega ima moć;
smiljen'ja ne ima. Što da nas otkupi?
ar zlato ne prima kade k nam pristupi.
Eto kroz taj uzrok, mnim, prî ću umriti,
ner budem tadi rok mom srcu viditi.20
Nu s’, vilo, ti ona ka mi mož ugodit
i segaj zakona u mal hip slobodit.
Togaj te cić molim za svitle tve oči,
da se tač ne bolim, daj mi rok izroči;
imaj me za slugu sve dni moga vika,25
odnes’ mi tuj tugu, daj mi rani lika.
A mene ć jur steći i sebi slavan glas,
i moćeš još reći na tvoju da sam vlas.
