Misal se zabude

Misal se zabude autor: Hanibal Lucić

Misal se zabude, misleći u sebi,
   Kako se ne utrude me misli o tebi
I kako ne ostavim nesrićan život ov
   Za da se izbavim žestokih uzdahov,
I jezik moj i glas otkuda ima moć
   Klikovat svaki čas tve ime dan i noć,
I lišce pribilo i kose pripivat,
   Zlatu, moja vilo, ke budu odsivat,
I očiju tvojih prislatki on pozor,
   Očiju od kojih vazda je moj govor.
I kako još svuda noge te slidivši
   Ne stanu od truda stupljaje zgubivši,
I otkud pisan'ja i knjige nahodim
   I ova skladan'ja cić tebe kâ svodim,
U kih ako grišam, jer lišce gizdavo
   Tvoje ne uzvišam koliko jest pravo,
Nî moja krivina, gospoje, toj zna Bog,
   Neg tvoja višina ku doseć nisam mog.