Tko je, srce, u te dirno
Da si tako sad nemirno?
Kao ptica u zatvoru
Za svietom te želje moru:
Nij' u svietu nebo tvoje;
Miruj, miruj, srce moje!
Ne udaraj toli jako,
Razbit možeš prsi lako:
Preslabe su, izmučene,
A da puknu, bez koprene
Bile ti sve rane tvoje;
Miruj, miruj, srce moje!
Ah, stisni se u tvom kutu
I pregori želju ljutu;
Tople su ti ove grudi,
Sebični su vani ljudi:
Svaki grije srce svoje;
Miruj, miruj, srce moje!
Oj mani se svieta, mani,
U bolesti što ćeš vani?
Sviet boluje viek dovieka,
Ni sam za se nema lieka,
Kamol' za bol rane tvoje;
Miruj, miruj, srce moje!
U svietu bi bokče bilo,
Plačuć prage oblazilo,
Svak bi mislio da ti treba
Za utjehu mrva hljeba.
Tko bi pozno suze tvoje?
Miruj, miruj, srce moje!
Znam ja, ti bi mah na vrata
Poletjelo tvoga zlata!
Nije Milka tvoja više,
Već za drugog ona diše,
Drugi ljubi zlato tvoje.
Miruj, miruj, srce moje!
