Tko je, serce, u te dirnô
Da si tako sad nemirno?
Kao ptica u zatvoru
Za svietom te želje moru:
Nij' u svietu nebo tvoje;
Miruj, miruj, serce moje!
Neudaraj toli jako,
Razbit možeš persi la'ko:
Preslabe su, izmučene,
A da puknu, bez koprene
Bile b' gorke rane tvoje;
Miruj, miruj, serce moje!
Ah, stisni se u tvôm kutu
I pregori želju ljutu;
Tople su ti ove grudi,
Sebični su vani ljudi:
Svaki grije serce svoje;
Miruj, miruj, serce moje!
Oj mani se svieta, ma'ni,
U bolesti šta ćeš vani?
Sviet boluje viek do vieka,
Ni sám za se neima lieka,
Kamo l' za bol rane tvoje;
Miruj, miruj, serce moje!
Ti bi u svietu bogče bilo,
Plačuć prage oblazilo,
Svak' bi mislio da ti trieba
Za utiehu merva hlieba.
Tko b' pozno suze tvoje?
Miruj, miruj, serce moje!
Znam ja, ti bi mah na vrata
Poletjelo tvôga zlata!
Nije Milka tvoja više,
Već za drugog ona diše,
Drugi ljubi zlato tvoje.
Miruj, miruj, serce moje!
