Mihej (Šarić)/Glava 3.

¹ Ja rekoh: "Čujte knezovi Jakovljevi, vođe kuće Izraelove! Nije li na vama, da znate pravo.

² Na vama mrziteljima dobra, s prijateljima zla? Vi ljudima derete kožu s tijela i meso s kostiju.

³ Jedete meso naroda mojega i derete kožu s njih, prebijate im kosti, sasijecate ih kao meso u loncu, kao meso za juhu u kotlu."

⁴ Jedanput će vikati Gospodu! Ali ih neće čuti i skrit će lice i svoje od njih u ono vrijeme prema djelima njihovim, što su ih počinili.

⁵ Ovako veli Gospod o prorocima, koji zavode moj narod, koji, kad imaju nešto za svoje zube da grizu, navješćuju mir, a proti onome, koji im ne napunja usta, proglašuju rat:

⁶ Zato će vam biti noć, a da ne gledate viđenja i tame, da ne mognete ništa vračati. Sunce će zapasti tim prorocima, dan će im postati noć.

⁷ Tada će se osramotiti vidioci, i vračari će se morati posramiti. Svi će zastrijeti bradu svoju, jer neće biti odgovora Božjega.

⁸ A ja, ja sam napunjen snagom od duha Gospodnjega, pravdom i srčanošću, da kažem Jakovu opačinu njegovu i Izraelu grijeh njegov.

⁹ Pa čujte ovo, poglavice kuće Jakovljeve, vođe kuće Izraelove, koji mrzite na pravdu i sve što je pravo izvrćete.

¹⁰ Koji gradite Sion krvlju, Jerusalem opačinom!

¹¹ Za mito govore pravdu poglavari njihovi. Svećenici njihovi uče za plaću. Proroci njihovi gataju za novce. Pritom se pozivaju na Gospoda i govore: "Nije li Gospod u sredini našoj? Nesreća neće doći na nas!"

¹² Zato: "Zbog vas Sion će se preorati kao njiva, Jerusalem će postati ruševina i gora hramska visina u šumu obrasla.

← Glava 2.

Mihej (Šarić)

Glava 4. →