Laban hvata Jakova
| Biblija, ekumenski prijevod; preveo: Tomislav Dretar Laban hvata Jakova |
24 Bog nađe u snu Labana *Aramejca, on mu reče: » Čuvaj se da ne kažeš ništa Jakovu dobro ili zlo. « 25 Laban uhvati Jakàova koji je bio podigao svoje šatore u planini; Laban učini isto sa svojom braćom u planini Galada3. 26 Laban reče Jakovu: » Što si to učinio! Ti si izmakao mojoj budnosti i odveo si moje kćeri kao ratne zarobljenice. 27 Zašto si sakrio svoj bijeg i prevario me umjesto da si me upozorio? Ja bih te bio pustio otići u radosti i uz pjesmu lira i tamburina! 28 Ti me nisi pustio zagrliti moje sinove i moje kćeri4. Tu si postupio glupo 29 i u mojoj je vlasti nanijeti vam zlo. Ali Bog vaših otaca rekao mi je protekle noći: Čuvaj se da ne kažeš ništa Jakovu ni dobro ni zlo! 30 Sada kad si već otišao jer ti čezneš za kućom svojeg oca, zašto si ukrao moje bogove1?« 31 Jakov odgovori Labanu2: » Jer sam se plašio da mi ti ne oduzmeš svoje kćeri. 32 Onaj kod koga ti nađeš tvoje bogove izgubit će život. U nazočnosti naše braće, pre-poznaj što je tvoje kod mene i preuzmi to. « Jakov nije znao da ih je Rahela bila uzela. 33 Laban uđe u Jakovljev šator, potom u onaj Leain, potom one dviju sluškinja, i ne nađe ništa. On iziđe iz Leinog šatora da bi ušao u onaj Rahelin. 34 Rahela je bila uzela idole i stavila ih u samar kod deva. Ona je sjedila odozgo a Laban pre-kopa sav šator ne našavši ništa. 35 Ona tada reče svojem ocu: » Nek' se moj gospodar ne ljuti na mene što se ne dižem pred njim jer sam dobila ono žensko. « On prekopa ne našavši idola . 36 Jakov se raspali i uze Labana u stranu; on uzviknu: » Što je moja greška? Što je moj prekršaj, da ti me grdiš? 37 Rujući po svim mojim stvarima, je si li našao bar jednu od svojih stvari iz tvoje kuće? Iznesi u nazočnosti moje braće i tvoje braće3, i nek' odluče između nas dvojice! 38 Dvadeset sam godina s tobom, i nikad tvoje ovce ili koze nisu pobacivale! Ja nisam jeo ovnova od tvoje stoke. 39 Ja ti nisam donosio rastrgane životinje, ja sam podnosio štetu1! Životinja koju su ukrali, danju kao i noću, ti si meni iskao! 40 Bio sam danju proždiran vrućinom, noću hladnoćom, a san mi je bježao s očiju! 41 Dvadeset sam godina u tvojoj kući, četrnaest sam te godina služio za tvoje dvije kćeri i šest godina za tvoju stoku! Deset si puta promijenio moju plaću! 42 Da Bog mojeg oca, Bog Abrahama i Strava Isakova2, ne bijaše sa mnom, ti bi me pustio praznih ruku otići. Ali Bog je gledao moje ponižavanje i umor mojih ruku; posljednje noći on je odlučio. «
