Krinolina

← Naslovnica

Krinolina autor: Antun Gustav Matoš

(A la Gavarni)

Ja sam trošna krinolina,

Zvala sam se Karolina —

Davno bješe to!

To je bilo pod ampirom,

Kad sam s mojim kavalirom —

Nije bilo zlo!

Postala sam nova moda

Kad je javila se roda

Eugeniji,

Carici svih paradiza,

Što je slave iz Pariza

Dvorski geniji.

Samo jednom, ko za šalu,

Sjala sam na prvom balu —

Ah — i to je sve!

Nakon toga skakao je,

Oko mene plakao je

Rujni séparé.

Tad ne bješe još filira,

Al je bilo još Ilira —

Svijet još bješe mlad.

Samo jednom snubio me,

Tek jedared ljubio me —

Srce, pukni sad!

Samo zvuci violine

Tajni uzdah krinoline

Prašno čuvaju;

Danas drukče cvile vile,

Danas boli stare svile

Ne valuvaju.

Nekad puna raja i maja,

Vreća sam bez sadržaja,

Ropotarnica,

Baba koja se ne pita,

Roman koji se ne čita —

Antikvarnica.

Ja sam stara krinolina,

Nosila me Karolina —

Davno bješe to!

To je bilo pod ampirom,

Kad sam s mojim kavalirom —

Nije bilo zlo!

Samo jednom, ko za šalu,

šaptao mi je na balu

Kao de Musset:

Nikad nisam pravo znala

Kako sam se poderala —

Pst — pardon — hehe...