Z dopušćenjem, drage žene, haj fa la larariron fa,
drage žene, z dopušćenjem naj smim protužiti,
nemilnoj ljubi mojoj naplatu vratiti.
Vnogi dan se rad nje trudih, haj fa la larariron fa, u pravoj vernosti,
obićuć ona meni od srca dragosti.
Na te riči tvrdno ufah, haj fa la larariron fa, zahvalnost dobiti,
nje lipo, drago lišce dostojno užiti.
Bi došlo jednoč vrime, haj fa la larariron fa, na samom zastati
ter ljubav obećanu pravično spoznati.
S čim bolje prosih, molih, haj fa la larariron fa, milošću ljubljenu,
vim drugo ne obdržah neg veru faljenu.
Tak li momu zdihavanju, haj fa la larariron fa, neverna raduješ,
od srca zazivanju čemerno smiluješ?
Al te zato neću kleti, haj fa la larariron fa, prem zrok imijući,
neg prošćenje vazeti, navik t' ostavljući.
Medtim ću milo prosit, haj fa la larariron fa, od neba pomoći,
da b' ti se prigodilo za spolom tri noći,
kad godre htila budeš, haj fa la larariron fa, u večer zaspati,
ob prvom oka žmanju u postelj posrati.
Kuliko je zvizd na nebu, haj fa la larariron fa., ke ni moć zbrojiti,
tuliko brez počinka znaj prcev skrojiti.
Ništar manje neg drobnoga, haj fa la larariron fa, je peska u moru,
tak gusto se zbudila pak stala u zoru.
Kaj god su ciganice, haj fa la larariron fa, lažev osnovale,
tulike da b' te buhe čez noć zbantovale.
Po životu kaj dlak imaš, haj fa la larariron fa, ke t' nisu osidile,
tuliko da b' ti vuši iz glave skipile.
Kuliko ima nitcev, haj fa la larariron fa, tvoja rubačica,
da b' spuzila iz vsake zadružna stinica.
Nesriću ne želim ti, haj fa la larariron fa, ka bi ti škodila,
neg samo prošnja moja da b' se prigodila.
Onak mi srce bude, haj fa la larariron fa, s tebe naplaćeno,
himbenoj šegavosti s triumphom vraćeno.
Vam dajem, žene drage, haj fa la larariron fa, pravično suditi,
vrh ljube pomanjkanja je l' vridno stužiti!
